Pogrešno vrijeme

''Nijednom''

Jedan susret sa njom je bio dovoljan da oživi. Da osjeti.

Jedan susret sa njom ga je pretvaralo u ono, od čega je bježao i od čega se bojao.

Nije mogao priuštiti sebi slabost, ne sad. Gotovo je bio siguran u to dok ona nije jebeno prošetala tim jebenim školskim hodnikom.

Nije to ljubav, nije to zaljubljenost, to je ono nešto skroz deseto, nedefisano, izluđujuće ali prijatno. To ga je nervirao. Gubio je razum i tlo pod nogama, njegova kontrola je isparila onog trenutka kada je ugledao njene oči. Morao je konačno pobijediti svog oca. Morao je ovom teroru reći kraj.

Iako nije imao nikoga, majka ga je ostavila, otac ga tuče i dokazuje samom sebi snagu nekad vrhunskog borca.

Već par sati provedenih na tajnom mjestu, gdje Hari provodi već par godina u najvećim treninzima, ojačavanju i pripremajući sopstvenu taktiku. I dalje nije bio spreman. I dalje se bojao. I dalje mu je strah bio prepreka.

A onda.. jedna noć sa njom.

Želio je imati, želio je posjedovati, želio je uživati u njoj i uraditi nešto za sebe prvi put. Bio je siguran da se neće navući, imao je pored dosta djevojaka i nije se navukao. Tako će biti i ovaj put, mislio je.

Ništa ne gubi, a vrijedno je svakog rizika.

 ''Brate, ubićes se tako jednog dana!''

Brisajući znoj sa čela, Hari je primijetio kako mu je majica odjednom bila natopljena krvlju.

Jebeni ožiljci.

''Liam, znaš da mora ovako'' odvratio mu je Hari.

Liam je bio njegov jedini prijatelj i jedini kojeg je imao tokom čitavog života. I jedini koji je uspio da se suprotstavi njegovom ocu, ali takođe dobijajući dobre batine. Liam je bio već snažan muškarac, tvrdoglav i istrajan, i smatrao je, samo kada bi mu Hari dozvolio, ubio bi njegovog oca jednim potezom. Bio je moćan i gotovo nedostižan, ali ovo je bio Harijev posao i život i na njemu je bilo da jednom za zauvijek završi ovo.

''Ne mora! Moja pesnica je dovoljno jaka da ga otjeramo na najmanje godinu dana u bolnicu! Poslije bih upotrijebio drugu pesnicu.'' šeretski se nasmijao i podigao ruku, pipajući svoj biceps.

''Želim ja da upotrijebim svoje pesnice!'' moćno je Hari izgovarao, stao je pored Liama, takođe podizajući svoju ruku i pipajući svoj biceps.

''Već si odavno spreman za taj korak, Hari.'' ozbiljno mu je rekao Liam.

''Imam nešto da uradim prije toga.'' odgovorio je Hari, dok mu se ispred očiju priviđala slika bijesne Davine, na šta se blago nasmiješio.

''Opet Davina?'' upitao ga je Liam, znajući čitavu priču.

''Želim da imam jednu noć sa njom, Liam.'' ozbiljno mu je rekao, ne gledajući ga u oči.

''Kapiraš li da je to opasna stvar, Hari. Znaš na šta je spreman tvoj otac, i znaš šta radi bilo kome ko nam se približi!'' zajedljivo je govorio ''Da li se sjećaš šta je uradio Moniki?!'' gotovo je vrisnuo od bijesa koji se nakupljao u njemu, stiskajući vilicu.

''Sjećam, ali jebeno ne mogu da kontrolišem ovaj osjećaj! Ti, ni ne moraš da mi pomogneš! Ili ovako ili onako ću to uraditi!'' vikao je Hari ''Dugujem sebi. Ako ništa, želim da je upoznam..''

''Upoznaš?'' prekinuo ga je Liam.

''Otkad znam za tebe, ti samo jebeš djevojke, ne upoznaješ ih! Hari, ne zaljubljuj se dođavola!'' Liam je govorio, nervozno prolazeći kroz kosu.

''Ma kakvo zaljubljivanje, kakve pičke materine!'' vikao je Hari ''Raširiće mi noge, a to što me pali kao nijedna do sad nema veze sa zaljubljivanjem, Liam u kurac!'' nogom je šutnuo stolicu koja je bila pored.

''Polako Hari, znaš da bih volio da budeš srećan, jebemu! Ali rizikuješ da je uništiš Hari.'' tiho je dodao Liam.

Hari se smirio, dok je polako uzimao stolicu koju je šutirao, a zatim sjeo na nju.

''Ne mogu nijednom da je imam?'' upitao je Hari prolazeći kroz kosu.

''Nijednom Hari. Možda nekad, ali jebiga, ne sad.'' dodao je Liam.

Tišina između njih je preovladavala, dok su se gubili u svojim mislima. Hari nije mogao ugasiti svoj plamen požude, dok je u Liamovoj glavi bila jedina misao kako ugasiti ljubav koja je prestala postojati prije više od godinu dana.

''Monika ima drugog.'' Liam je konačno rekao.

''I, nisi valjda opet prestrašio tog novog! Ili ga prebio, jebote Liam!'' vikao je Hari.

''Ma smiri se, jebote! Samo sam mu malo prijetio.'' dodao je zabavljeno ''Okej, malo više. Ali, izgleda kao dobar momak, Hari. Toga se bojim.'' rekao je Liam skretajući pogled na drugu stranu.

''I, nije pobjegao?'' začuđeno je Hari pitao, dok mu se titrao smiješak na licu, na šta je Liam samo klimnuo glavom.

''A u pičku materinu!!! Treba mu dati orden hrabrosti! To je neki mudonja, kao ti?'' Harija je zabavljala ova situacija, iako je znao da Liamu ne pada na pamet da pusti da to potraje. On vreba iz sjenke.

''Misliš kao mi!'' zlobno se nasmiješio Liam, i Hari je već znao da Liam u glavi ima već neki razrađen plan.

                                                                          ***

''Ova.. ili ipak ova?!'' Davina je ushićeno ispitivala Moniku i Helen, prisnoseći razne haljine uz njeno vitko tijelo, kako bi mogla odlučiti uz koju haljinu će dočekati svoj 19ti rođendan.

''Ta plava, ide ti savršeno uz plavu kosu!'' oduševljeno je ciknula Monika, posmatrajući svoju najbolju drugaricu.

''I uz plave oči!'' jednako oduševljena Helen, opčinjeno je posmatrala svoju sestru koja izgleda kao avion.

Davina se srećno smješkala jer je Helen izašla konačno iz sebe, puštajući nju i njenu najbolju drugaricu blizu sebe. Upoznati Moniku i Helen je bio pun pogodak!

''Pa, Monika, kako ide Zaynu i tebi?'' upitala je Davina ushićeno.

''A.. to je fejk.'' sa kezom na usnama joj je odgovorila Monika.

''Fejk?!'' iznenađeno je prokomentarisala Davina, na šta je Helen uzbuđeno čekala nastavak priče.

''Pa znaš da imam psihopatu od bivšeg dečka! Svakog potencijalnog momka otjera od mene, pa sam ono, iskoristila svoje porodične prijatelje i shvatila da ovog dečka nije strah ni od Boga!'' zabavljeno je govorila ''Pošto sam mu ispričala onu moju situaciju, znaš..'' tužno je izgovorila, na šta je Helen upitno pogledala.

''Kakvu situaciju?'' upitala je.

''Ispričaću ti je negdje.'' nasmiješila se tiho ''I, on je dodao kako tog kretena treba provocirati i skakati mu po živcima, složio se da par mjeseci glumimo da smo zajedno.'' nasmiješeno je govorila svoj plan drugaricama.

''A šta ako se slučajno zaljubite?'' upitala je Davina zamišljeno.

''Ma nećemo sto posto! Lik je samo takav, ali nije ono što bi mene.. zadržalo, znaš? Kad ja završim, uzmi ga!'' namignula joj je Monika.

''Ma završila sam ja sa momcima!'' odgovorila joj je Davina. ''Idemo večeras bre, mi u provod!''