Šta radim ja? Zovem drugog lika ne bleju da bih videla da li će Dušan biti ljubomoran. Užas, na niske sam grane spala. Izdahnula sam i sela u parkić imedju Pionira i PTT škole. Ubrzo je došao i Petar. Pozdravili smo se i seo je pored mene.
-Pa gde si bre Mašice, kako si, nema te da se javiš.
Rekao je to i stavio kačket na glavu.
Još uvek je prelep, visok, mišićav, a kolko vidim dodao je još jednu tetovažu. Zašto sam ja prestala da se ložim na njega, zašto???
-Pamtim i bolje dane, ti?
-Isto, ima neki dečko?
Nesmejao se i pogledao me kao da želi da mu odgovorim sa ne.
-Nema, iskreno, mrzi me da trazim dečka hahahahah.
-A je l' još uvek ides na svaku utakmicu?
-Da. S tim što sad nekad odem i na gostovanja u Novi Sad.
Osmeh mu se nazirao na njegovom savršenom licu. Znam da je i on pre išao na utakmice, zanima me da li još uvek ide.
-A ti? Je l' i dalje ideš na tekme?
-Idem, jesi i sad stalno kod d?
-Pa, od derbija pa na dalje ću biti u kopu.
-Opaa Mašice, možda se sretnemo.
Rekao je to začudjeno i oduševljeno u isto vreme.
...
Sedimo ovde već sat vremena i pričamo o svemu skoro. Zasmejavao me je svaki čas, mislim da se u životu nisam ovoliko smejala. Ni na trenutak nisam pomislila na Dušana, a nisam ni imala razlog, pored mene je sedeo jedan divan dečko koji nije dozvolio da zaćutimo ni na sekund. Tako je dobar i lep je uz sve to, osećanja od pre su nekako opet navirala na površinu i mislim da ne bih pogrešila kad bih se smuvala sa njim.
-Koliko si se ti promenila, u svakom smislu, pozitivno naravno.
-Misliš? Ja sebi ista hahahaahah.
-Meni nisi. Znaš Mašo pre si mi se svidjala jer si bila lepa, a sad jer si potpuno drugačija od drugih devojaka i sto voliš Zvezdu više nego što je voli neko ko je u kopu.
Osmehnula sam mu se. Znači i dalje mu se svidjam. Pogledala sam u psa koji mi se motao oko nogu, ali je ubrzo otišao jer ga je gazda pozvao. Nisam znala šta da mu kažem pa sam samo skretala pogled na drugu stranu.
Desnom rukom me je obuhvatio oko struka i privukao sebi, a levu ruku mi je stavio na obraz i nežno mi okrenuo glavu u svom pravcu. Lagano mi se približavao dok nam se usne nisu spojile. Poljubac je trajao minut-dva, savršeno se ljubi, umerenim tempom. Oboje smo se nasmejali,prebacila sam jednu nogu preko njegovih nogu i sela mu u krilo, on me je obgrlio oko struka i nastavili smo da se ljubimo. Iz nekog čudnog razloga imala sam neki čudan osećaj, kao da nas neko posmatra.
Blejali smo još neko vreme, a onda sam odlučila da idem kući. ispratio me je do stanice i čekao sa mnom da mi dodje bus. Seo je na klupu, a ja sam izvirivala da li dolazi neki autobus. Ustao je, uhvatio me oko struka i poljubio. Stavila sam ruke oko njegovog vrata i uzvratila mu poljubac. Prekinuo nas je autobus koji je došao. Još jednom sam ga poljubila na blic i brzo ušla u bus.
Dušan P.O.V.
Mislim da nije baš najbolja ideja sto je pratim. Kada sam odlučio ka krenem kući video sam nešto što sam molio Boga da se ne desi. ŠTA ONA RADI?! Odakle joj ideja da se ljubi sa tim likom, ko je on uopšte?! Ne svidja mi se, ali ne sme tako da se ljubi sa drugim likovima. Razočarano sam krenuo prema stanici i sreo Marka koji je bio sa drugom.
-E brate, gde je Maša?
-Ostala je kod kuće, ja sam došao ovde da nam kupim pljeskavice.
-A dobro, ovo je Aleksa.
-Aleksa, drago mi je.
-Dušan.
Rukovali smo se, a onda sam rekao Marku da žurim da odnesem Maši da jede.
-Ja ću večeras prespavati kod Alekse, reci Maši da mi je žao što sam je ispalio.
Klimnuo sam glavom i krenuo po pljeskavice, a onda otišao kući.
Maša P.O.V.
-Stigla saam.
Rekla sam, izula se i potražila Dušana.
Bio je u svojoj sobi i gledao nešto na telefonu.
-Rekoh stigla sam.
-Ako si gladna imaš pljeskavicu na stolu.
Rekao je to tako hladno, da nije možda ljut? Šta on ima da se ljuti? Ja sam ta koja je popila ispalu, ne razumem tog dečka.
-A i brat ti se izvinio i rekao da će prespavati kod onog Alekse večeras.
-Dobro.
Razočarano sam izašla iz sobe, otišla da se istuširam i posle sela u dnevnu sobu. Duan je izašao iz sobe, seo pored mene, krenuo je nešto da mi kaže, ali je odustao od toga.
-Jesi jela?
-Ne, nisam gladna.
Promrmljala sam bezvoljno.
-Ceo dan nisi jela?
-To nije tvoja stvar.
Drsko sam odgovorila i zaputila se ka sobi, ali me je on povukao nazad pa nisam uspela da odem. Složio je ozbiljnu facu i prostrelio me pogledom.
-Ko ti je onaj lik?
Začudjeno sam ga pogledala, do sad ga nisam vidjala ovako ozbiljnog. U prvi mah sam htela da mu kažem da je to samo drug, ali sam odlučila da mu kažem istinu. Stani malo, pa on je mene danas pratio. Znala sam da me neko posmatra, ne znam zašto nisam pogledala oko sebe.
-Ti si to mene pratio?!
-Da, i? Ne vidim problem tu.
-Šta ti imaš mene da pratiš, imam pravo da idem gde hoću, i sa kim hoću.
-Nisi mi odgovorila na pitanje. Ko je onaj lik što si se krljala sa njim?
-To mi je dečko. Eto, odgovorila sam ti, a sad me ostavi na miru.
Ustala sam sa kauča i okrenula se još jednom prema njemu.
-I molim te, prestani da me pratiš.
Rekla sam mu i krenula ka sobi.
Iznervirano je ustao i preprečio mi put. Na trenutak sam se uplašila i krenula da se vraćam nazad, uzeo me je u naručje i krenuo ka mojoj sobi. Spustio me je na krevet i krenuo da me ljubi. Divno, nisam ni jedan ceo dan u vezi, a već se ljubim sa drugim likom. Prekinula sam poljubac i pogledala ga u oči. Opet sam se izgubila u njegovim očima. Šta je tu je, Petar valjda neće saznati. Privukla sam ga ka sebi i nastavili smo da se ljubimo. Legao je preko mene i nežno prelazio rukom od mojih grudi, preko struka, do kukova. Kada je shvatio šta radi bez reči je ustao i izašao iz sobe.
-Bože, šta ja radim?
Pokrila sam se preko glave i nisam izlazila iz sobe do sutra ujutru.
Jutro:
Marko P.O.V.
Jao pa ja sam juče zaboravio ključeve kod kuće. Nadan se da je neko od njih dvoje budan, pa da mi otključa. Pustio sam Maši poruku, nisam čekao ni minut, odmah mi je otključala. Nisam ni dobro jutro stigao da joj kažem, odmah se bez reči vratila u sobu. Au brate, baš sam uprskao. Stao sam na vrata, a ona je čistila sobu.
-Mašo, izvini, molim te. Odužiću ti se, obećavam. Evo sutra možemo u zoološki vrt, znam da si kukala da ti se ide.
Skočila je i zagrlila me.
-Stvarno?!?!
-Da. Naravno. Šta nam teško da se pravimo da imamo 7 godina.
Nasmejala se i još jače me zagrlila. Ne znam šta bih radio da nemam ovo malo čudo pored sebe, koje me oraspoloži i u najgorim situacijama.
-Je l' se spremaš za derbi?
-Još pitaš!
Rekla je srećno i otišla da sprema doručak.
Dušan P.O.V.
Šta sam to uradio. Ko zna šta će ona sad da pomisli. Ovaj poljubac mi je pomogao da raščistim neke stvari u glavi.
