Jutro:
Spremila sam doručak, jeli smo, a onda sam otišla kod Mine. Upravo sam ispred njene zgrade, rekla je da ima nešto bitno da mi kaže. Ulazim bez zvonjenja i vidim Vuka i nju kako sede osmehujući se.
-Šta se dešava?
Upitala sam zbunjeno.
-Bolje sedi.
Samo što nije zagroktao od smeha.
Poslušala sam ga, sela sam pored Mine i skinula jaknu.
-Vidiš Mašo, ja sam malo, ovaj...
Zastala je jer je Petar uleteo. Pozdravio se sa svima, otišao da pije vodu i napokon seo pored mene.
-Ispljuni više Mina.
Baš sam nestrpljiva da saznam.
-Pa da, ovaj, malo sam... trudna.
Molim? Šta? Vrisnula sam i zagrlila je. Ovo je savršeno, moja najbolja drugarica i ja smo trudne, u isto vreme, samo što je ona sa Vukom planirala decu, a ja sam neplanirano ostala u drugom stanju, ali svakako sam srećna. Sedeći i slušajući razgovor prisetila sam se trećeg razreda osnovne.
*Flashback*
-Mašo, hajde da damo obećanje.
Rekla je Mina prekinuvši našu igru sa lutkama.
-Kakvo obećanje?
Pitala sam je.
-Jednog dana, naša deca će odrastati zajedno i biće najbolji drugari, baš kao nas dve.
Govorila je samouvereno.
-Obećavam.
Svojim malim prstom sam uhvatila njen.
...
Joj, već je šest sati, zapričali smo se. U svoj ovoj sreći sam zaboravila da im kažem pol.
-E da, dečak i devojčica.
Mina je stavila ruke na usta da ne bi vrisnula kad sam rekla ovo.
-Nisi nam rekla imena.
Dobacio je Petar.
-Zvezdana i Relja.
Nasmejali su se. Svi koji bar malo poznaju Duleta i mene, znaju zašto će se devojčica tako zvati. Krenula sam kući i na pola puta srela Duleta koji se vraćao kući iz prodavnice. Taman kad sam htela da ga pozovem video me je, pretrčao je ulicu i počeo da priča šta će pokušati da spremi za jelo.
-Ti da napraviš ćufte u sosu? Hahahaha, važi.
Smejala sam mu se u facu dok smo ulazili u stan. On ne zna najobičnije nudle da napravi, a kamoli ćufte. Nadurio se kad sam ovo rekla, al' se posle i nasmejao jer je skapirao da sam u pravu. U 7 je utakmica imam 45 minuta da pripremim sve i stavim cuftice da se peku i sos da se kuva. Brzinski sam pomešala meso i začine, napravila sam loptice srednje veličine da bi se brže ispekle. Sve sam stavila u frižider dok se ne završi utakmica, posle ću da završim spremanje.
-E brate, da, sve po planu.
Rekao je Dušan tiho, valjda tom liku što ga menja. Sela sam pored njega, prekinuo je vezu i pokrio nas najtoplijum ćebetom koje imamo.
...
-HEJ PAVKOV, SKOČI DAJ GOL GLAVOM!
Prodrala sam se. Dušan me je prigrlio da bih se smirila. Na licu je imao neki umobolan osmeh, šta li je sad uradio?
-FALIŠ NAM MAŠO!
Skandirao je ceo sever, podigla sam pogled ka Dušanu koji je već buljio u mene. Osmeh mi se pojavio na licu, bila sam presrećna, on se toliko trudi oko svega, ništa mu nije teško da uradi za mene. Ponekad pomislim da se ja uopšte ne trudim toliko.
Utakmica se završila sa rezultatom 3:0. Vratila sam se u kuhinju da završim sa večerom, tako me mirzi da radim bilo šta, ali ne možemo gladni da budemo.
Posle sat vremena cimanja sve sam završila, postavila sam sto, jeli smo, a onda otišli na spavanje.
ČETIRI MESECA KASNIJE
Vratila sam se iz nabavke veoma nervozna. Kasirke su prespore, na kasi sam stajala 15 minuta. Okej Mašo, smiri se, večeras je doček Nove Godine. Dolaze Marko, Taša, Mina, Vuk i Petar, biće nam top, samo je šteta što Mina i ja ne možemo da pijemo. Termin mi je za nekih 16 dana, ali doktorka je rekla da postoji šansa da se porodim ranije. Mini je krenuo stomačić, ne planira da se udaje, bar ne još, ali znam da će se predomisliti uskoro. Marko i Taša cvetaju, mnogo se vole i imaju velike planove za budućnost.
Obući ću Dušanovu majicu četnici sever jer u svoju ne mogu da udjem i helanke, on će obući istu majicu i trenerku. Kupio je istu majicu jer sam ja uzela ovu. Dogovorili smo je da parovi obuku iste stvari, ili bar slične jer ja hvala Bogu ni u šta ne mogu da udjem.
Petar i dalje nije našao devojku, bilo je par nekih kombinacija, ali ništa ozbiljno. Mnogo mi je krivo zbog toga jer on stvarno zaslužuje da voli neku devojku koja je spremna da mu uzvrati tu ljubav.
Sneg je ponovo počeo da pada, gledala sam kako bele zvezde plešu sa vetrom i polako padaju na hladan trotoar. Uzela sam da upakujem poklone, na televizoru sam pustila navijačke pesme i pojačala do te mere da ja čujem, a komšije ne seru.
