-Kostić!
Prozvala me je doktorka.
-Dobar dan.
Pozdravljam je i zatvaram vrata za sobom.
-Ćao Mašo, primi moje saučešće.
Nemo sam klimnula glavom. Dok je kucala nešto, nervozna sestra je ušla u ordinaciju noseći još zdravstvenih kartona. Stomak je opet počeo da me žiga na šta sam se ja presavila. Doktorka je to primetila i rekla da joj pričam zbog čega sam ovde.
-Pa, već skoro nedelju dana imam bolove u stomaku i nenormalno povraćam. Osećam se baš malaksalo.
Nasmešila se i klimnula glavom. Otkucala je nešto na kompjuteru i stavila recept da se štampa. Dala mi je uput za vadjenje krvi, a na receptu je pisalo "TEST ZA TRUDNOĆU :)".
Pogledala sam je zbunjeno.
-Da li si dobila ciklus ovaj mesec?
Au jebote, pa nisam.
-Amm, nisam?
Glas mi je drhtao.
-Kada si trebala da dobiješ?
Vadim telefon iz ranca i ulazim u aplikaciju u kojoj sve beležim.
-Pre 16 dana.
Doktorka se nasmejala i rekla mi da odmah odem da vadim krv i da kupim test. Izlazim iz ordinacije i odem do prostorije za vadjenje krvi. Nasmejana dokrorka Nadja, dobra drugarica mog tate me dočekuje uz osmeh. Prilazi mi da se pozdravimo i uzima uput. Podiže pogled ka meni uz još veći osmeh.
-Trudna?
-Ja, ovaj, ne znam.
-Saznaćemo danas oko 5, sedaj.
Pokazala je glavom na stolicu. Sela sam i ispružila ruku, glavu nisam okretala jer se ne gadim da gledam vadjenje krvi. Stavila mi je kaišić na ruku, dobro ga zategla, vene odmah došle do izražaja. Probola je venu i napunila staklenu ampulicu krvlju.
-Gotovo, dodji danas u 5 kod mene, a do tad, igraj se sa onim kućnim testovima.
Obe smo se nasmejale, posle pet minuta sam krenula kući. Svratila sam do obližnje apoteke da kupim testove.
-Dobar dan, daćete mi test za trudnoću.
-Koji želite? Imamo tri vrste.
-Dajte mi od svakog po jedan.
Platila sam i krenula kući. Sreća pa je dom zdravlja na pet minuta od stana, ne moram mnogo da se cimam.
Stavila sam testove u ranac i popela se gore.
Ova dvojica su igrala soni tako da nisu ni primetili da sam se vratila. Stala sam iza njih i viknula "BU!", a oni su na to vrisnuli.
-Majmune glupi!
Rekao je Marko povukavši se za uvo.
-Ti si retardirana.
Dodao je Dušan.
-Gde si bila?
Šta te boli uvo, pomislila sam. Ovaj Marko je postao k'o neka tetka, sve ga zanima.
Nisam mu odgovorila na pitanje, otišla sam u wc i izvadila testove iz ranca.
Sve sam ih uradila i stavila u kutiju bez gledanja. Izlazim iz kupatila, bacam testove na sto sedajući iznedju njih, a oni gledaju prvo u testove, pa u mene. Niko nije smeo da pogleda, koliko god se mi plašili rezultata, svi smo na neki način želeli da su pozitivni. Uzimam prvi test, nekoliko trenutaka ga držim u rukama, razmišljam kakva bih ja majka bila, a onda polako, ne gledajući vadim test. Okrećem se ka Dušanu, a zatim ka Marku koji gledaju u mene, mislim da se oni više plaše nego ja. Blago spuštam pogled ka rukma, srce mi ubrzano lupa. Vraćam test u kutiju i uzimam sledeća dva.
Ustajem prvo ja, pa onda Dušan.
-Mašo, je l' ovo znači...
Polubila sam ga sa suzama u očima ne dozvoljavajući mu da završi pitanje. Marko nam prilazi i oboje nas snažno grli. Staje naspram Dušana hvatajući ga za ramena.
-Postaću ujak jebote!
Drao se.
-Postaću ćale jebote!
Vikao je Dušan.
Stajala sam sa strane posmatrajući ih, nikada nisu bili ovoliko srećni.
Zazvonio mi je telefon, odmah sam se javila.
