-Ajde Mašto ustaj, brat ti izlazi iz bolnice.
Bila je uporna je mama drmusajući me.
-Još samo pet minuta.
Rekla sam i stavila jastuk preko glave. Hvala Bogu prestala je. Zadnjih mesec i po dana je dolazila svako jutro da nam pravi doručak, mogu i ja da napravim doručak, al' kad se već ponudila zašto da ne.
-Diži se kravetino ili donosim vodu.
Sad je Dušan došao da me maltretira. Ovo dvoje imaju neki pakt protiv mene garantujem, svako jutro na smenu dolaze da me bude. Mrzovoljno sam ustala i otišla da se kupam. Pekla sam se u vreloj vodi jedno sat vremena, a onda sam se smilovala da izadjem. Šta?! Tek je 9 sati! Kako im nije žao da me bude ovako rano? Prekosutra mi je 19. rodjendan, kao ni 18. ni ovaj neću slaviti, ne volim da slavim rodjendane. Provešću taj dan sa mamom, Markom i Dušanom, a uveče ću otići na pivo u park sa Minom, Vukom i Petrom, biće to savršen dan. Mama je donela helijumske balone, spremila je tortu i kupila konfete, mnogo joj znači što smo se pomirili i baš se trudi oko nas sada, ide sa nama na utakmice što ja i ne gotivim baš, al' dobro, proćiće je valjda. Pozdravila se sa nama i otišla po Marka, zapela je da mi budemo kod kuće, da ga ovde dočekamo.
Ležala sam k'o krava dok mi mama nije javila sam su tu za pet minuta. Ustala sam da napunim neka sranja konfetama i uvalila jedno Dušanu. Osećam se kao kompletni idiot što ovo moram da radim. Vrata su se otvorila i na njima je bio Marko koji je bio oslonjen na štake.
-Nisam ja kriva majke mi.
Ona sranja su pukla i konfete su bile svuda po dnevnoj sobi.
-Mama, nisi ti baš normalna.
Svi smo osim nje prasnuli u smeh, njoj nije bilo smešno jer se baš trudila sa ovo iznenadjenje uspe. Dušan i ja smo odveli Marka do stola da jede, a mama je odjurila posle nekog telefonskog poziva, ko zna šta se njoj dešava u životu.
-Kako si sad?
Pitala sam ga dok je proždirao krompir salatu.
-Dobvo.
Relao je punih usta. Svinja jedna odvratna, mogao je bar da proguta.
Ostatak dana smo proveli sprdajući se i gledajući filmove.
Jutro:
Uzela sam Banija i krenula da ga gnjavim. Mama danas nije dolazila, taman malo da se odmorimo, ipak je malo neprirodno da se ovoliko vidjamo posle svih onih svadja.
Marko se brzo oporavlja, koliko je sreće samo imao. Raskinuo je sa devojkom posle nesreće što je mene veoma obradovalo, nije mi se uopšte svidela, baš je nadmena.
Dušan i ja smo već tri i po meseca zajedno, lepo nam je i za divno čudo ne svadjamo se, volimo se i...
-Šta još ima da se jede?
Pitao je Marko.
-Ždereš ko da si iz gladi izašao, krmku jedan.
Rekla sam mu kezeći se.
-Da li ti vidiš koliko sam ja smršao?
Bunio se.
-Pa sad moraš da vratiš.
Dobro, stvarno je baš smršao tamo, ali nije baš zdravo da odmah jede toliko. Složio je puppy face kako bih mu dala još nešto.
-Nema svrhe buraz, ne pada ona na to.
Isplezila sam se i otišla u sobu. Bacila sam se na krevet i listala slike na instagramu.
-Koliko bih volela da mi čestitate rodjendan.
Rekla sam kad sam naišla na sliku igrača sa utakmice od pre neki dan. Svet nije fabrika želja Mašo, a ti želiš previše, pomislih. Povezala sam telefon na zvučnik pustila navijačke pesme i ponovo legla.
...
-Srećo, ajde ustani da namestim krevet.
Šaputao je Dušan i blago me drmusao. Bez reči sam se digla i zagrlila ga sa ledja.
-Koliko je sati?
Promrmljala sam.
-Pola 10.
Okrenuo se ka meni i počeo da me ljubi. Legao je preko mene, ruke je zavukao iza mojih ledja, a ja sam noge obavila oko njegovog struka.
Ustao je da kaže Marku da idemo da spavamo, kad se vratio zatvorio je vrata i nastavio tamo gde je stao. Skinuo mi je prvo majicu, pa onda šorts. Njegove stvari su već uveliko bile na podu. Legao je na ledja a ja sam sela preko njega. Neko vreme me je posmatrao, a onda se pridigao, ljubila sam ga nežno, što se njemu baš nije svidelo pa je počeo da ubrzava tempo.
