Uzela sam telefon i ušla na wa. Poslednji put smo se dopisivali 5. juna, nekoliko sati pre mog rodjendana.
-Možeš ti to Mašo.
Rekla sam sebi i kliknula malu slušalicu u gornjem desnom uglu telefona. Zvonilo je nekoliko sekundi, a onda se javio.-Mašo?
-Halo Marko.
Rekla sam drhtavim glasom.-Mašo, kako si? Kako ti je tamo? Jesi našla posao?
Bombardovao me je pitanjima.-Sve je okej, ne brini. Radim u Eintrachtu. Dobijam unapredjenje uskoro, svidja mi se tamo, a i plata je dobra.
-U Eintrachtu? Čestitam Mašicee.
Tiho je pričao, verovatno zbog Dušana. Ispričala sam mu sve sto ga je zanimalo, i dogovorili smo se da dodje u Frankfurt krajem novembra.-Još nešto, ovaj, upoznala sam Jovelju.
-Opaaa, pa eto, napokon ti se ostvarila želja.
-Smuvali smo se i živimo zajedno.
Rekla sam ko iz topa. Usledila je ona neprijatna tišina.-Neću ti ništa reći, samo ću te pitati jedno. Da li si bar jednom pomislila Dušana?
-Naravn....
-Izvini Mašo, moram da idem.
-Marko, čekaj.
Veza se prekinula. Sedela sam neko vreme na kauču i gledala u telefon. Razočarala sam ga, ponovo, ne mogu da verujem.... Bezvoljno sam ustala i počela da sredjujem kuću.
...
Danas se nisam dugo zadržavala kod bake, nisam mogla, nije mi bilo baš najbolje. Pozvala sam Jovelju da vidim da li mu se završio trening, srećom već me je čekao ispred. Ceo dan me ubija glava, čim dodjemo kući leći ću da spavam.
-Ej mala, jesi okej.
Rekao je Jovelja dok sam mu se približavala.-Dobro s...
U tom trenutku mi se toliko zavrtelo uglavi da sam izgubila svest....
Probudila sam se u bolničkoj sobi. Ležala sam nemoćno na onom krevetu priključena na infuziju. Jovelja je sedeo na stolici pored kreveta, glavu je spustio dušek pored mog stomaka. Uzela sam telefon sa noćnog stola i videla da je 03:17. Ko zna koliko već spavam, užasno. Kako sam ja zavrsila ovde uopšte?
Ušla sam na instagram i odlučila da odgovorim na sve poruke koje se mesecima gomilaju u dm-u.
Prvo Mina.~Mašo gde si ti danima?
~Sutra je utakmica, idemo zajedno?
~Šta se dešava zašto mi ne odgovaraš?
~Jesi ti u zemlju propala?
~Aloooooooo?!
~Mašo zašto se nikom ne javljaš 4 meseca?
~Sve je okej Mina, nisam u Beogradu, preselila sam se u drugu državu.
Odgovorila je iste sekunde.~Jesi ti normalna?! Kako si mogla da odeš bez pozdrava? Je l' živiš sama?
~Izvini, znaš da mrzim rastanke. Nisam se pozdravila ni sa Markom i Lidijom. Ako ti kažem sa kim živim nećeš mi poverovati.
~Reci mii, šta čekaš višeee.
Po običaju je navaljivala, jer to je ipak Mina.~Sa Joveljom.
~MOLIM?!?!? GDE SI GA UPOZNALA???
~Radim u Eintrachtu, tu sam ga upoznala, i počeli smo da se družimo i drugarstvo je preraslo u nešto više i takooo.