Jutro:
Kad sam se probudila dočekao me je doručak postavljen kao u nekom hotelu, sa ružom na sredini stola. Jovelja me je zagrlio sa ledja i poljubio u potiljak.
-Dobro jutro, nije raskošno kao u hotelu, ali sam se potrudio.
-Ovo je fenomenalno.
Okrenula sam se ka njemu, skocila i zakačila se na njega kao mali krpelj.
Seli smo za sto i jeli. Posle doručka sam se istuširala, oprala zube i spremila za posao. Već je 1. oktobar i baš je hladno i kiša je neprestano pljuštala. Obukla sam teksas farmerke i crni džemper koji obožavam da nosim, a obula sam crne 95ice. Provela sam tri meseca u ovom stanu i došlo je vreme da se pozdravim sa njim, moram i baka Anu da obavestim da se selim. Uzela sam ranac i za sobom sam vukla kofer. Zvuk koji najviše volim je zvuk kofera, nešto najlepše. Jovelja je uzeo kofer i odneo ga da bi ga stavio u auto. Još jednom sam ušla da vidim da li sam nešto zavoravila, nisam, sve je onako kako sam zatekla kad sam došla.
...
Na poslu je bio haos jer sutra dolazi delegacija iz Amerike.
Kad sam došla u bolnicu i ušla u bakinu sobu videla sam da je ustala iz kreveta i šeta po sobi. Bila sam presrećna, posle mesec i po dana provedenih ovde napokon je uspela da ustane. Čim me je ugledala prišla mi je i snažno me zagrlila. Pitala sam Mariu da li mogu malo da prošetam sa njom po bolničkom dvorištu, nije imala ništa protiv.
Ispričala sam baki sve za Jovelju i mene i pomislila je da smo zajedno hahahahah. Kamo lepe sreće, bilo joj je žao što se selim, ali kad sam joj rekla da ću sada živeti bliže bolnici oraspoložila se. Obećala sam joj da ću i dalje svaki dan dolaziti u posete, pa čak i kad izadje iz bolnice.
...
-Danas sam ranije izašao sa treninga pa sam pospremio malo. Ako želiš možeš da spavaš u sobi pored moje.
-Ne želim.
Rekla sam i približila mu se.
Stavio je ruke oko mog struka i poljubio me u čelo. Osetila sam one čuvene leptiriće u stomaku koje dugo nisam osećala. Počela sam polako da crvenim, nesigurno sam podigla pogled i videla kako me sa osmehom posmatra.
-Slatka si kad pocrveniš.
Privukao me je još bliže sebi.
Bili smo potpuno pribijeni jedno uz drugo. Srce je počelo da mi lupa sve brže i brže, nisam znala šta da radim. Obgrlila sam ga oko vrata, a on je približio svoju glavu mojoj. Mogla sam da osetim njegov dah na svojim usnama. Bili smo udaljeni samo nekoliko milimetara, ali ne zadugo. Gledali smo se u oči nekoliko trenutaka, a onda smo nežno spojili naše usne. Ljubili smo se nekoliko minuta, pa smo se odvojili kako bismo došli do daha.
Toliko sam čekala ovo, sanjala sam o ovome, smišljala scenario u glavi i to se napokon desilo.
Uzeo me je u naručje i odneo u sobu. Spustio me je na krevet i počeo da me ljubi. Legao je pored i prebacio me je preko sebe. Pridigla sam se da bih vezala kosu u pundju, a onda sam nastavila da se ljubim sa njim.
...
Marko P.O.V.
Skoro četiri meseca je prošlo i još uvek se nije javila. Rado bih je sad okrenuo, ali neću, ispoštovaću je. Nadam se da će se uskoro javiti, stvarno brinem za nju. Od kad je otišla Dušan se baš promenio, počeo je da puši i pije, i njemu mnogo nedostaje.
-Dule, ajmo na Marakanu.
Rekao sam to jer znam da je stalno išao tamo sa Mašom.
-Ajmo brate, ajmo...
Uvukao je poslednji cim i ugasio cigaru.
...
Dušan P.O.V.
Uspomene, na kraju samo one ostaju. Mašo, neću dozvoliti da mi ostaneš samo klinačka uspomena. Znam da bi me ubila kad bi znala šta radim, kako se uništavam, isto tako znam da te to neće naterati da se vratiš.
Na stolicama sam pročitao ono što smo napitali poslednji put kad smo blejali zajedno.
