Maša P.O.V.
Vreme je da polako počnem da se spremam za izlazak. Oblačim teksas farmerke, belu majicu dugih rukava koja ide uz telo i naravno DS duks. Uzimam šminku i ful se šminkam, iz prostog razloga, bilo mi je dosadno. Uzimam jaknu i obuvam crne kanadjanke jer je počeo da pada sneg i još je hladnije nego što je bilo. U 19:55 sam izašla iz stana, išla sam peške jer Mina živi na 2 minuta odavde.
Ulazim u njenu zgradu i zvonim na vrata.
-Vuče otvori molim te, završavam šminkanje!
Ova Mina je mentol, uvek se šminkala, pa čak i kad ide samo do prodavnice. Vuk sav smoren otvara vrata.
-Petre nisi morao... Mašo to si ti! Mina vidi ko je došao!
Počeo je da se dere ko' da je video ne znam ni ja koga. Ulećem ko manijak u Mininu sobu i zalećem se u nju. Završile smo na podu grleći se, Vuk nam se takodje pridružio.
-Saće i Petar da bane.
Rekla je Mina pokušavajući da dodje do vazduha. Ustajem i naslanjam se na njen ormar.
-Pa to je top.
U tom trenutku se začlo zvono na vratima.
-Ja ću.
Rekla sam tiho kako Pera ne bi nešto čuo. Ustajem i na prstima dolazim do vrata.
-Ćao Perice, udji.
Nasmejala sam se, a on je sav izbezumljen gledao u mene. Kad je došao k' sebi snažno me je zagrlio i nije me puštao.
-Nemoj nikad više da si uradila ovako nešto, jel jasno?!
Još jače me je zagrlio. Klimnula sam glavom, a onda je on ispružio mali prst.
-Petre, nismo više deca deca.
Nasmejala sam se.
-Pinki promis?
Upitno je podigao je obrve.
Prevrnula sam očima i svojim malim prstom uhvatila njegov.
-Pinki promis.
Potvrdila sam.
-E dobro, ja sam spremna, sad je vreme da se spucaju sve pare.
Rekla je Mina veselo. Izašli smo iz stana i stopirali taksi. Iz taksija smo izašli na Terazijama i odatle smo produžili u Knez. Ulazili smo u svaku moguću prodavnicu, pa čak i u prodavnice suvenira, čisto iz sprdnje.
Posle kupovine smo seli da jedemo, a posle jela smo još malo prošetali, onda smo otišli svako svojoj kući.
...
Spustila sam kese na pod u dnevnoj sobi i uključila klimu da malo ugreje prostoriju. Izvadila sam haljinu i štikle koje ću nositi na dočeku i još jednom ih probala pre nego što je Dejan došao.
Kupila sam kratku belu haljinu, i crne štikle, desetke. Pa dobro, ne stoji mi loše, čak mi se i svidja, a ja mrzim haljine i štikle.
Brzo oblačim pidžamu kako me Dejan ne bi video i stavljam sve stvari u ormar. Uključila sam tv, gledala neku seriju koja se davala na fox-u.
Ubrzo je došao Dejan, rekao mi je da je sreo Marka i da nas je pozvao na večeru, to je prosto divno. Opet moram da vidim Dušana.
Bezvoljno sam ustala i obula se.
-U pidžami?
-Žive preko puta, baš me briga.
Odgovorila sam ljutito.
Izdahnuo je i krenuo krema vratima.
-Izvini.
Rekla sam, a on se okrenuo. Zagrlio me je i poljubio.
-Nema veze, pms predpostavljam.
Nasmejao se i udario me prstom po nosu.
...
Marko je napravio pastu za večeru, najlakše mu je to, on nije za kuhinju. Bila sam malo odsutna, razmišljala sam o onoj sceni na Marakani.
-Pa zete, je l' bi pustio Mašicu da dočeka Novu Godinu sa nama.
Upitao je Dušan.
Jovelja je skrenuo pogled sa Marka koji je nešto pričao dok ga ovaj skot nije prekinuo.
-Nije mi ništa spominjala, ako želi da bude sa vama ja joj neću braniti.
Svi su pogledali u mene, a ja sam i dalje lutala mislima.
-Mašo, jesi prisutna.
Trgao me je Markov glas.
