Prava ljubav / Franko Kovačević - ZAVRŠENA ✔

sa one strane

Subota. 10:30. Budim se a kraj mene nered. Sto se dogodilo? Samo su bili moji prijatelji i obitelj. Jesam li otvarala poklone? Jesam li popila više nego što sam planirala? Kad je tata otišao spavati? Dok sam se ja mislila, netko mi je pokucao na vrata.

"Udi."

To je bila Nela. A iza nje odmah Lovre.

"Taman smo se i mi probudili. Ja sam išla na WC taman kad je on izlazio iz sobe. Sve se poklopilo."
"Da, stvarno heh. Moram vas nešto pitati."
"Slobodno." -kaze Lovre.
"Što se točno desilo sinoć?"
"Pa, kad je tvoj tata otišao u krevet oko 1 ipo-dva ujutro mi smo preuzeli tulum u svoje ruke. Izvadili smo alkohol koji smo mi donijeli tako da je tada zapravo pravi tulum počeo. Ti se htjela presvući pa si napravila nered. I na kraju ostala u istome."
"Ah, Bogu hvala. A pokloni?"
"Svi su dolje. Baš kao što i mi moramo."
"Ne čekajte. Moram vas dvoje nešto pitati."
"Da?" -pitaju uglas.
"Jeste slobodni večeras, recimo u 7 sati?"
"Ja sam zauzeta gledanjem Hajduka. A ti Lovre?"
"Isto, da."
"Da, u tome i je baza. Mihael mi je kupio 4 karte a nas je troje pa ako niste zauzeti, da odemo?"

Nela se digne s kreveta. Zapravo više skoči.

"Zajebajes me?"
"Ne."

Otvorim ormar i izvadim karte.

"O. moj. Bože."
"Znaš da imaš najboljeg dečka na svitu, zar ne?"

Nasmijem se.

"Koga ćemo voditi?"
"Pa Karmen to ne zanima, tako da nam ostaje Marino."
"Hell yeah!"

Baci se na mene i snažno me zagrli.

"Grlit ćeš ti jednog dana Palaversu tako hah."

Ja i Lovre prasnemo u smijeh, a Nela me udre.

"On mi se ne sviđa niti malo. Pa ne bi da je Toni Kroos. JEBEMTI!"
"Ma sve je okej, i ja sam imala ogroman crush na njega."
"Na koga nisi?" -kaze podrugljivo Lovre.
"Okej Miss Splita."

Nela nas pogleda.

"Jednog dana, Nela. Jednog dana."

Brzo se izvučem iz kreveta i požurim u zahod. Čujem kako Nela ispituje Lovru o Miss Splita a on njoj ne želi reći. Smijem se sa sobom i odjednom se sjetim Franka. Hoće li i on ići? Voli li Hajduk ili više Dinamo? Znam da zasigurno voli Slaven Belupo. Otac ga je sigurno vodio na utakmice kao mene moj. Izgubim se u razmišljanju kad mi Nela upadne u zahod i izvuce me do kuhinje da doruckujemo. Bilo je svega. Mora da sam tati stvarno falila. Nakon doručka su skupili svoje stvari i otišli. Dogovorili smo se da ćemo se naći u 5 ipo da ne bi zakasnili na utakmicu. Bila sam uzbuđena i tek tada sam shvatila da mi je falio moj Hajduk i moj grad...
U 6 smo već bili na stadionu i Poljud se polako punio. Bilo je poprilično ljudi jer je bilo toplo i lijepo. Lovre je rekao da su stavili na službenu stranicu početnu postavu i Neli je igrao Palaversa otprve. Nije htjela pokazivati uzbuđenje ali sam znala da je uzbuđena. Bila sam i ja. Lovre je rekao da je na klupi neki novi igrač, neki Kovačević. Kao da je došao iz Bayerna ali da je prije toga igrao u Rijeke. Dok nije počela utakmica smo se zezali, slikavali, pivali pisme koje su svirale i sve ostalo. 10 minuta do početka utakmice je bilo oko 5000 ljudi otprilike...
U drugom poluvremenu, kad je Hajduk vodio već 2-0 ali je trener odlučio uvesti još jednog napadača. I tada sam vidjela. Nisam mogla vjerovati. Franko je bio taj novi, taj iz Bayerna, taj koji se vozio sa mnom u autu jučer. Taj Kovačević. Nisam mogla vjerovati. Franko je bio u mom autu. Nela i Lovre su vidjeli moj izraz lica ali im nisam mogla reći. Ne bi mi vjerovali. Odlučila sam im slagati i reći da je isti jedan dečko iz moje škole. Nitko od njih dvoje ih nije mogao znati. A ja nisam mogla znati da je on taj dečko prema kojem sam bila bezobrazna, kojeg nisam niti htjela pogledati te večeri kad smo se jedno drugome otvorili...