Prava ljubav / Franko Kovačević - ZAVRŠENA ✔

utorak

'Pred tebe razlit' cu svoju bol
k'o crno vino na bijeli stol..' -pjevusimo skupa ja i Grašo. Nekako sam oduvik volila tu pismu i suosjećala sa njom iako nisam imala neki poseban razlog. Danas mi se baš slušala sta je čudno jer je danas utorak. Danas se vraćamo u školu nakon ekskurzije sta znači još 6 sati neugode s Frankom. Škola je bilo ujutro i iz mog mobitela je u cilom autu tresta Grašo a i ja skupa s njim. U 7 i 45 sam parkirala iza škole. Već san vidila Irenu koja je došla s Paulom. Nasmijala mi se i zagrlila me.

"I? Kako je moj drugi najdraži par na svitu?" -upitam umiljato.
"Ide.. polako, ali ide." -kaže Paulo.
"Neka, neka. Jeste se odmorili?"
"Od škole nikad odmora." -ubaci Irena.
"To je heh. Ocemo krenit?"

Uvatim Irenu ispod ruke i kao najgori par s tri osobe uđemo u školu. Smjestimo se u razredu. Irena do mene, kao i uvijek. Počnemo pričati o ekskurziji i kako mi je bilo dok je ona provodila vrijeme s Paulom. Odlučim presutiti ono s Frankom, bar do odmora. Gledam na sat. Nema ga, a skoro je 8. Kad bolje pogledam, nema pola razreda. To nije bilo čudno. Uvik su kasnili. Ali Franko nije živio daleko. Samo dva kvarta od mene. Možda je zaboravio. Zašto me to toliko muči? On i ja smo prijatelji. Onaj poljubac nije ništa značio. Zar ne? Iz misli me prekine Irena.

"To je bilo toliko super. Paulo je još bolji dečko nego što sam mislila."
"Da.." -kažem kao da sam slušala. "...on je super heh. Vidi se na njemu."
"Da, stvarno jest."

U razred uđe naša profesorica iz njemačkog. Veselo nas pozdravi i nešto bezveze priča dok nas zapravo ne upita za ekskurziju. Onda se razveze jedna cura koja je bila sa mnom na ekskurziji. Tek na kraju sata upita tko fali a kako su stalno dolazili tzv. 'putnici' ja sam se nekako nadala da će i on doći. Sve dok Ivan nije rekao da on ima trening u 9 i da neće dolaziti do kraja odmora.

"To je glupo." -sapnem Ireni. "Zašto uopće dolaziti zadnja tri sata? Imamo matematiku, fiziku i vjeronauk."

Irena samo slegne ramenima. Začudim se i nastavim gledati prema vratima, ali on se nije pojavio taj dan u školi. A ni čitav taj tjedan...