Prava ljubav / Franko Kovačević - ZAVRŠENA ✔

volin sve bilo

Danas je subota, nekog dana u 11. mjesecu. Danas igra Hajduk pa smo ja, Nela, Irena, Paulo, Lovre i Mario odlučili otići na utakmicu. Za 360 kuna od nas šestero im je bolje da nešto pokažu. Ljudi još nisu zaboravili ono ispadanje od Gzire na Poljudu... Svi imamo svoje dresove. Mario ima dres otprije dvije sezone na kojem piše Erceg i broj 50. Lovre ima crni dres od Hamze s brojem 5, Paulo ima dres od Tome Bašića s brojem 26. Ja i Irena imamo obični dres bez broja dok Nela nosi broj 15 i ime Palaverse.

"Nela vam inače ne voli Palaversu." -kažem i zavarim. Ona me udre.
"Suti. Osim ako ne želiš da ljudi znaju ko se tebi sviđa..."

Svi nas pogledaju.

"Sad moramo znati." -kaže Lovre.
"Ne!" -vrisnem.
"Okej, znamo da je Posavec. Neki novi??" -upita Paulo.
"Novi na više načina." -kaže. Sad ja nju udrem.
"Pa tko? Dolček??" -upita Irena.
"Nije Dolček." -kaže Lovre. Pogleda me i razmišlja. Napokon mu sine. Dođe do mene i sapne mi.

"Je li?" -upita me.
"Možda."

Nasmije se.

"Zna san!! Baš voliš te..."
"Da, da." -prekinem ga.
"Pa tko je?" -upitaju Irena i Paulo."
"Vidit ćete. Igra otprve."

Svi brže bolje pogledaju početnih 11.

"Posavec je tu. To je jedan. Svatok?" -upita Irena.
"On ne igra, vidiš da je na klupi." -kaže Mario.
"O moj Bože, znam!!" -dođe Irena i sapne Lovri.
"Da, on je ha-ha."
"To je već troje od šest." -odgovorim.
"Onda moraš reći."
"Stefan Simić!" -vrisne Nela.

Pogledam je.

"Hmfp. Pa, nije loše. Dobar je igrač. Nisi loše odabrala." -kaže Paulo.
"Ali moramo priznati da je zgodan." -kaže Nela.
"Daleko od toga. Zna se da Manu voli plavuše."

Zacrvenim se.

"Blago tebi. Ti imaš svoj tip. Ja sam zapela s ovim." -kaže Nela i pogleda Lovru.
"Jesmo li gotovi? Hoćemo li na stadion?"
"Naravno. Mi cure ćemo sjediti zajedno. Komentirat ćemo igrače dok ne počne utakmica."

Polako krenemo prema Istoku odakle gledamo utakmice već skoro dvije godine. Mi cure smo nekako od Simića preko Franka i Tome Bašića došle do Goretzke, Piquea, Rakitića i Kevina Trappa došle do toga da igramo 'kiss, marry, kill'.
"Okej. Kiss, marry, kill. Neymar, Ante Rebić, Manuel Neuer." -upita Nela mene.
"Kiss Neymar. Ne pari mi se tip za ženidbu. Marry, def Neuera. Kill Ante Rebić. Ne volim nogometaše za kojim svi sline."
"A ti, Irena?"
"Kiss Rebića. Kill Neymara. Marry, pa Neuera jer jedini ostaje lol."
"Moj red, moj red. Toni Kroos, Ibrahimovic, Ter Stegen."
"Ugh. Kill Ibrahimovic. Kad onako priča o sebi, turn off. Kiss Ter Stegen i marry Kroosa." -kaže Nela.
"Ja bi kill Kroosa. Sori Nela. Kiss Ibrahimovica i marry Ter Stegena"

Nasmijem se. Igramo se tako i dok ulazimo na stadion, dok se igrači zagrijavaju i sve dok ne počnu igrati. Tada zapravo počinje najbolji dio. Oduševim se kada vidim Simića na terenu. Na neki čudan način mi je zgodan.