𝒁𝒂 𝒃𝒐𝒍𝒋𝒆 𝒔𝒖𝒕𝒓𝒂🔚

18

– Čika Peđa!! – malo se klupko kuštrave kose zatrči i skoči. Dignem je i prigrlim uz sebe. – Znala sam ja da ćeš ti doći da me vidiš. Rekla mi Sanela da ćeš doći i onda sam ja znala da ćeš ti doći.

– Uh, eto Došao sam. Morat ćemo malo poraditi na tim tvojim rečenicama Meridice. Ponavljaš se kao papagaj. – ona se nasmije.

– Nisam ja papagaj, ja sam djevojčica.

– Ma ti si jedno zajebajlo. Jesi dobro spavala? Jesi isprobala svu odjeću i obuću, sve štima?

– Kao princeza sam.

– Ti i jesi princeza.

– Naredniče Zariću – druga, veća crvenokosa iziđe iz sobe. – Kako ste?

– Dobro Meridice broj dva, ti?

– Onako. Koliko još Naredniče moramo biti ovdje? Koliko još moramo trpjeti?

– Još malo dušo. Samo mi budite hrabri i brzo ćete biti slobodni. Želim da znaš da ćete svi morati proći policijsku proceduru i da treba da se spremite za to. Vjerujem da će to za vas biti bolno, ali što više detalja date policiji kazna za one koje su vam naškodili bit će puno veća.

– Jasno mi je to. Razgovarali smo o tome sa Sanelom, rekla nam je da moramo dati sve od sebe da skupa s vama strpamo tu gamad iza rešetaka zauvijek.

– Ovo je timski rad klinci moji, zajedno smo jači.

– Nikada nećemo moći dovoljno zahvaliti vama i Saneli što činite ovo za nas.

– Učinio bih to i prije da sam znao, ali nisam. Zbog Grešnika sam izgubio majku, zbog njih mi je srce bilo jednom slomljeno, a otkako znam za sve vas, to isto srce krvari iz otvorenih rana. I prestat će samo kada zacijeli. A zacijelit će...

– Kada ih uništite – ona se nasmiješi.

– Kada ih uništimo! Hajde mali čupavče idi svojoj starijoj verziji, Sanela i ja moramo nešto obaviti. – pustim švrću dolje, ona se prikrpi uz Gretu.

– Budite dobre cure, brzo se vraćamo – namignem curama, pa krenem van.

– Kako si Peđa? – pita, pa me zaustavi. Udahnem duboko, ne znam od kuda bih krenuo.

– Napali su mi ženu jučer.

– O jebem ti. Žao mi je. Je li dobro?

– Hvala Bogu jeste. Proveo sam noć s njom kradom kao sjena da me ne vide. Krijem se i živim odvojeno od svoje žene zbog tih gadova, da je ne bi povrijedili, a oni to opet učine.

– Kako znaš da su oni?

– Rajner je došao kao odvjetnik tom govnu koje je napalo Kati. Tražio od mene da ga izvadim van. Jutros je Milić odnio papire i pustili su ga. Sve je to bilo da bi provjerili da li držim riječ koju sam dao.

– Misliš li da nešto sumnjaju?

– Nadam se da ne. Nisam im dao povoda.

– Zbilja mi je žao zbog tvoje žene Peđa.

– Znam. Hvala ti. Bit će oni dobro. Sve je ok.

– Oni? – 'ajd' u materinu.

– Trudna je. Katarina je trudna i imat ćemo dijete. – oči joj se napune suzama, ali za trenutak ih osmijeh izbriše.

– Čestitam ti. Zaslužio si biti sretan.

– I ti si.

– Bit ću. Kada ovo prođe, kada odem daleko odavde. Kada započnem novi život.