Mehanizam 8 žena

21. Talija

Držala sam u rukama fotografije čoveka, kome sam se pre samo nekoliko dana divila, na kojima je hladno udarao devojčicu plave kose. Njen pogled je bio hladan, a lice bezizražajno. Srce mi se slamalo dok sam to gledala, niko nije zasluživao takvo detinjstvo.

Prethodnih par dana sam provela istražujući Jakima Volkova i saznala sam mnoge njegove prljave tajne koje planiram da otkrijem ostatku sveta. Neka me to košta i sopstvene karijere, ali on se više onoj devojci neće približiti.

Sedela sam u autu i mirno čekala Šarapov poziv, a Dmitri je ušao besan kao nikada do sada.

‒ Svi napolje! ‒ zagrmeo je na obezbeđenje i svi do jednog su ga poslušali bez pogovora.

Očekivala sam ovakvu reakciju od mog muža, njemu su karijera i ugled na prvom mestu, a meni par pravednost i poštenje. Dmitri je bio tolerantan za mnoge moje planove, ali ipak nije bio glup.

‒ Talija, jesi li ti normalna?! Jakim će ti uništiti karijeru, ali na tome se neće zaustaviti. Taj čovek je mnogo moćniji od tebe i ti to odlično znaš!

‒ Ako to ne učinim ona devojčica će zauvek biti njegov rob, a ja to sebi ne bih mogla oprostiti.

‒ Jakim ne zna za granice, ne rizikuj svoj život i život naše bebe zbog neke tamo devojke koju nisi ni upoznala. Ostavi se toga i makar na trenutak misli na našeg sina.

‒ Moja karijera mi ne treba, ako ću se sklanjati onima koji su uspešniji od mene. Kakva bih ja to bila ministarka odbrane kada bih okrenula glavu na zlostavljanje nevinog deteta? Zakoni ove zemlje su za sve isti.

‒ Zar uvek moraš da se mešaš u ono što te se ne tiče?!

Bio je povređen i besan, a uz to se i plašio. Ja za razliku od njega nisam strahovala, jer kada čovek provede godine gledajući smrt u oči jednostavno izgubi taj osećaj. Niko i ništa me neće sprečiti da se borim za svoja uverenja, ni moj muž, a ni pretnje jednog nasilnika.

‒ Dmitri, ja odlazim, hteo ti to ili ne. Ovo je odluka koju sam sama donela i ne želim tvoje mišljenje.

‒ Pokajaćeš se Talija, a ja se plašim da ćeš i naše dete povesti sa sobom u propast.

‒ Neću se raspravljati sa tobom o ovome, ja ću ovo učiniti, a ti malo razmisli u kakvog te je čoveka pretvorila ta tvoja slava.

Izašla sam iz tog auta, ostavljajući ga samog sa njegovim mislima, a zatim sam prešla u susedni auto i dala vozaču znak da krene.

Telefon je zazvonio i ja sam se spremno javila.

‒ Devojčica je na sigurnom, šaljem ti lokaciju ‒ Stefan mi je rekao.

‒ Onda prosledi novinarima slike, Volkov je ostao bez osiguranja.

‒ Po poslednji put te pitam da li si sigurna u ovo?

‒ Samo to učini ‒ rekla sam prekidajući poziv.

Dala sam vozaču adresu i zamolila ga da požuri.

Otvoreno sam razgovarala sa Volkovim i rekla mu sve što mislim o njemu, a on mi je uputio otvorenu pretnju pokazujući svoje pravo lice. Ugledan političar i porodični čovek sa strane je imao vanbračnu ćerku koju je zlostavljao, dok je ostalu decu slao u prestižne škole i bio otac za poželeti.

Već dva sata nakon našeg razgovora sklonio je ćerku iz onog sirotišta, a ja sam se upustila u danonoćnu potragu za njom. Već sam se brinula da joj je naudio, ali je Alfa tim ipak našao i to mi je konačno pružilo malo mira.

Kada smo se zaustavili ispred stare napuštene kuće u trenutku sam stekla još jednu brigu. Šta bih joj trebala reći?

Nesigurno sam ušla u kuću, a uniformisani muškarac me poveo ka spratu kuće i ostavio me ispred vrata jedne male sobe. Duboko sam udahnula pre nego što sam nesigurno ušla unutra.