Mehanizam 8 žena

12. Šarlot

Danas je pet godina od smrti našeg sina jedinca, i ovo je naša tradicija. U posljednje tri godine kako ja i Henri više ne živimo skupa ovo je jedini dan u godini kada se sastajemo i zajedno odlazimo na groblje. Nikada ne dolazim sama jer previše je tu boli da bi je moje srce moglo izdržati, ali znam da Henri redovno obilazi našeg sina bez mene iako nikada ne govori o tome.

Džejms Viliams, moj sin jedinac, preminuo je u dvadeset i prvoj godini svog života od posledica predoziranja drogom. Tačnije mešavinom par droga, kokaina u većim količinama, a u tragovima LSD-a, extazija i Bog zna čega sve ne.

Umro je bedno od droga, ali nije bio narkoman i način na koji je preminuo bio je veliki šok za sve osobe koje su ga iole poznavale, no upravo to i jeste moć droge. Da su barem ljudi svesni koliko toga stavljaju na kocku u trenutku kad odluče povući dim, uzeti tabletu, ušmrkati jednu liniju ili primiti samo jedan špric kako ne bi ispali luzeri u društvu ili kako bi stekli i to novo iskustvo. Budale, većina će reći, ali moj sin nije bio budala, baš naprotiv bio je dečko bistrog i oštrog uma još od detinjstva.

Džejms je bio ponos naše uže i šire porodice, uzor svoj drugoj deci. U školi uvek najbolji, mamin štreber kako ga je Henri zadirkivao dok je još bio dete. U srednjoj pored učenja njegova ljubav postao je i sport. Plivanje i košarka su dva sporta kojim se aktivno bavio, posebno košarkom gde je bio talentovan na svoga oca koji je takođe igrao košarku u svoje vreme. Osvajao je mnoge medalje, nagrade, priznanja i pohvale i sve to sa takvom lakoćom da je bilo fascinantno gledati ga. Bio je pojava i naš najveći ponos. Poštovao je i voleo svoje roditelje, bio kulturan, pažljiv, osećajan i jako dobro vaspitano dete. Dobra osoba dušom i telom, sa velikim srcem koje je imalo dovoljno ljubavi za sve. Voleo je prirodu, životinje i celi svet. Njegova energija bila je nešto što se retko kada viđa, jednom ili nijednom za ceo ljudski život.

Niko nije voleo život više od Džejmsa i niko ga nije bolje živeo od njega, ali na zdrav i normalan način. No sve to se promenilo, a ja kao psihijatar primetila sam i kad, ali nisam reagovala na vreme i to nikad neću prežaliti. Džejms se počeo menjati kada se upisao na koledž. Ispočetka sve je bilo normalno, a onda je upoznao devojku i to ne baš dobru. Ljubav ili obična privlačnost, ni ja ne znam šta je, ali nešto ga privlačilo toj devojci kao što magnet privlači neki metal. Džejms nikada pre nije istinski voleo i nisam videla razloga za brigu u njegovom ponašanju, prepisala sam sve to ljubavi i nisam se puno brinula.

Olivia je bila mlada umetnica sa kritičnom i teškom prošlošću. Njen otac upucao je njenu majku, a zatim sebe kad je ona imala samo pet godina. Nakon toga odveli su je u dom za nezbrinutu decu gde je usvojena tek u devetoj godini života i odvedena daleko od svega što je do tad poznavala. Kao što obično biva sa decom koja pretrpe traume u detinjstvu i ona je imala problematično ponašanje koje se godinama samo pogoršavalo. Traume su neizlečive, uz dobru negu mogu izbledeti, čak biti i zaboravljene, ali prva asocijacija na njih vratiće ih natrag u sećanje i tu se ništa ne može promeniti.

Iako buntovnica, Olivia je bila prirodna lepotica kako licem tako i telom. Visoka i fino oblikovana dvadesetogodišnjakinja, prirodne duge plave kose i prelepih plavih anđeoskih očiju. Nije bilo čudo što je Džejms primetio usprkos mnogim devojkama koje su mu se bacale pod noge. Bilo je nešto zaista posebno u njoj, on je to znao na prvi pogled i nije odustao dok je nije dobio, što kako sam čula i nije bio lak zadatak.

Nakon što je upoznao postalo je nemoguće odvojiti ga od nje. Njena životna priča vezala je njegovo osećajno srce za nju i njen život koji se on trudio učiniti što lepšim, ali jedan propust, jedna greška koštala ga je. Džejms je na početku zaista dosta pomogao Oliviji, a ona je svakoga dana postajala bolja verzija sebe. No, nijedna promena ne dolazi preko noći pa tako ni njena. Zbog vremena koje su provodili zajedno Džejms se morao koliko toliko prilagoditi njenom načinu života i upravo taj način ga koštao života. Bio je osoba koja brzo sklapa prijateljstva pa se brzo infiltrirao u njeno društvo koje ga je prihvatilo iako im nije pripadao.