Mehanizam 8 žena

29. Valeri

Neobično dug niz uzastopno sunčanih dana u Kardifu je naveo studente da što više vremena provedu van svojih soba. Svi smo uživali u sunčanim zracima koji su davali dosta pozitivne energije i dobro raspoloženje je vladalo na Akademiji. Situacija sa profesorom je ostala nedorečena i sa blagom nervozom sam čekala termin predavanja na kojima treba da pokažemo naše sposobnosti i slabosti, a vesti koje sam dobila od Trejsi su me dovele u slepu ulicu. Pored saznanja da je profesor u poslednjih pet godina na račun Akademije uplaćivao značajnu svotu novca kao donaciju, ostala sam bez ikakvog traga i dokaza da je profesor uzurpator. Trejsi je samo spomenula da je priču o uznemiravanju njen agent dobio od svoje bivše klijentkinje, koja nije htela da se javno izlaže. Navodno, nije želela da njena karijera u usponu dobije nagli preokret ili da je ljudi pamte kao osobu koja je doživela nasilje, rizikujući da će dobiti etiketu „žrtva" koju očigledno niko nije voleo. Razumela sam taj stav, ali ga nisam podržavala. Takvim razmišljanjem se ne može napraviti nikakva promena, a ni zaustaviti širenje seksualnog uznemiravanja koje populaciju obuhvata kao zaraza.

Kako smo zbog lepog vremena svi provodili vreme napolju, većinom izdeljeni u grupice u koje smo spadali, načula sam od par devojaka da su imale male neprijatnosti sa profesorom. Zanemarila sam kulturu i bez pardona prisluškivala njihov razgovor, da bi ih posle par minuta prekinula i upitala šta se tačno dogodilo. Došla sam do saznanja da je profesor na probama bio arogantno blizu, da ih je dodirivao iako to nije bilo napisano u sceniraju, vadeći se na glumačku improvizaciju. Nije još bilo ozbiljnog prestupa koje bi se moglo iskoristiti protiv njega, ali sam devojke posavetovala da porazgovaraju sa profesorima koji vode njihovu klasu. Ono što me je dodatno razbesnelo bio je njihov odgovor. Nijednoj nije padalo na pamet da se upusti u tako nešto, smatrajući da je lakše izbegavati profesora i problem nego suočiti se sa istim. Po savetu Runi i Lucie sam iskulirala, jer me je moja frustracija polako pretvarala u nervoznu i dekoncentrisanu studentkinju.

Niz sunčanih dana je prestao i Kardif je opet postao oličenje grada sa okeanskom klimom. Kiša nas je vratila svakodnevnici i našim sobama, svodeći okupljanja studenata na normu koja je bila i pre lepog vremena. Sa dolaskom tmurnih oblaka, došao je i dan famoznih predavanja kod profesora, koji je u roku od nedelju dana dobio još par predmeta i pobrao sve više simpatija kod svojih kolega, a i među studentima. Optimista u meni je mislio da će mu to biti dovoljno da smanji svoj ego i da pokuša da bude normalna osoba, ali pesimista u meni je bio ubeđen da to neće biti tako. Pred učionicom gde se održavaju predavanja smo se nalazili svi koji smo upisali njegovu sekciju i sa malim nestrpljenjem smo čekali prozivku. Budući da me moje prezime uvek kotira prvu na spisak, to je bilo slučaj i ovog puta i ja sam bila ta koja će probiti led kod profesora. Ušla sam spremna i samouverena, čvrsto želeći da profesor bude fer ovog puta, da ostane na distanci koja i dolikuje odnosu student-profesor. Nije trebalo mnogo vremena da tu distancu ne ispoštuje, pa mi je kroz par minuta otkrio svoje namere.

Nakon što je završio piskaranje po papirima na njegovom stolu, u svoje ruke je uzeo tanji svežanj papira, za koji sam pretpostavila da sadrže scenario koji je on imao pripremljen. Progutala sam knedlu kada je došetao do mene u stilu grabljivca kome je plen upravo kročio na teritoriju. Nisam ga viđala ovih dana, pa se maleni strah nastanio u meni jer sam tek sad postala svesna njegove visine i veličine; dimenzija koje su bile mnogo veće od mojih.

– Valeri, Valeri, Valeri... Šta ću ja sa tobom?

S obzirom na to da sam stajala, onog trenutka kada je došetao do mene, nije se zaustavio ispred mene već je počeo šetati oko mene po zamišljenim linijama kružnice. Veoma uspešno je budio nervozu i bes u meni jer me nijednog trenutka nije dodirivao, ali je bio prokleto blizu i vrlo precizno šetao po granici koja bi mi dala mogućnost da ga prijavim kada bi je prešao. Moj namrgođeni izraz lica mu je jasno stavio do znanja da mi nije jasno na šta se njegovo pitanje odnosi, pa ga je pojasnio.