Zabranjeni raj✔

Uvod

Ležim na krevetu, dok slana tečnosti po koji put silazi niz moje obraze. Razmišljam o životu. Razmišljam kako je to imati prijatelje?
Kako je to izlaziti po klubovima i zabavljati se? Kako je to kada imaš sopstvenu slobodu? Ali upravo tako, ja nikada nisam imala priliku da iskusim tako nešto. Ceo svoj život sam bila izolovana od spoljnog sveta. Svoje detinjstvo sam provela na prozoru, gledajući drugu decu kako se igraju. Nisam smela da imam prijatelje. To je bilo zabranjeno za mene. Moji roditelji su previše brinuli , ali nisu shvatili da će to uticati na mene u budućnosti. Školujem se kod kuće i jedva mi daju da izadjem napolje na svež vazduh. Ja zapravo znam zašto to rade, ali to ne opravdava zatvaranje svog rodjenog deteta u kuću.
Xx:Mila, sidji dole na trenutak.
Iz razmišljanja me prekine glas moje majke.
Ja:Silazim mama.
Silazim dole i u neverici gledam svoje roditelje.
Ja:Šta je bilo?
M:Tvoja sestra uskoro dolazi?
Odmah me je nešto preseklo preko stomaka.
Ja:K..Kako?
T:Odlučili smo da ne treba svoje dete da udaljavamo od sebe.
M: Pa, tako je najbolje.
Ja: Pa da, pustite nju nek radi šta hoće! Pa da li vi shvatate šta pričate?!
VEĆ 11GODINA SAM ZAROBLJENA U OVOJ GLUPAVOJ KUĆI, NEMAM PAMETNIIJA POSLA NEGO DA UČIM I DOSADJUJEM SE U SOBI! I VI SADA HOĆETE DA DOVEDETE OSOBU KOJA JE PRE TAČNO 7GODINA POKUŠALA DA UBIJE SVOJU RODJENU SESTRU?!Odmah sam otrčala u svoju sobu, i zabila glavu u jastuk. Vrištala sam iz sveg glasa.
M:Odma da si sišla, ALLISON!!
T:Ne deri, znaš kakva je kad je o ovome reč.
Kada sam to čula još više sam krenula da plačem. Moja sestra dolazi, kako ću moći da se obuzdam. Posle onoga što je pokušala da mi uradi, neću moći da ostanem sa njom u prostoriji ni 2minuta. Posle dugog razmišljanja i pokušaja da se smirim san me je preovladao.
~2 sata kasnije~
Budim se u svojoj sobi, dok je jastuk natopljen mojim suzama.
Ustajem i približavam se svom radnom stolu. Na njemu sam uočila sliku mame, tate, Madisson i mene. Kroz glavu su mi prolete sve naše uspomene. Ali odjednom me je nešto preseklo kada sam se prisetila tog dana. Uzela sam sliku u ruke, suze su samo skliznule niz moje obraz. Bacila sam sliku o zid i razbila se u hiljadu delića. Kao da me nešto probada kroz srce.
Ja:MRZIM VAS SVE!!
Krenula sam da bacam sve što sam stigla. Nisam mogla da izdržim, emocije su me obuzele. Otišla sam u kupatilo i počela da udaram rukama o ogledalo.
Ja:Zašto se ovo meni dešava, Bože zašto?!
Nikada nisam razumela zašto sam ja dospela u ovu porodicu, zašto ja imam sestru koja me iz dna duše mrzi. Mnoga pitanja su mi tada prolazila kroz glavu. Bila sam sama na svetu, niko me nije voleo, samo su izvlacili korist iz mene. Odjednom sam osetila da mi se muti pred očima, vrtelo mi se u glavi i sve oko mene je postalo crno. Pomislila sam da je ovo kraj.