everything we didn't know we wanted

7.

Kada sam se jutros probudila, mogla sam jednostavno da osetim da će ovaj dan biti težak za mene. Glava kao da je bila zaglavljena među odvratnim sivim oblacima, jedva sam gledala na oči. Tokom celog prepodneva bila sam nervozna, ni sa kim nisam pričala. Stavljam slušalice u uši i dok izlazim iz školskog dvorišta osetim ruku na mom ramenu. Progutam knedlu i okrenem se preko ramena da bih ga videla.

"Čekao sam te", izgovorio je to kroz jedan opušten smešak. Nisam to želela, ali ipak sam mu uputila mali, začuđujuće iskren osmeh. Izazvao ga je sam. Poljubi me u obraz kada prebaci ruku preko mojih ramena. "Kako si?"

"Onako."

"Koga da prebijem?", namrštim se jer nikada nisam mislila da bi on zbog mene zvučao ovako patetično. Nasmejem se. Pa, ovo možda i jeste nešto. Volela bih da nije ovako. Pešaka smo stigli ispred moje zgrade. "Šta radiš danas?"

"Imam puno da učim", slagala sam ga.

"Kad si ti učila?"

"Znam, je l' da?", neprijatno se nasmejem, pitajući se koliko me on zapravo poznaje.

"Nema veze. Samo da si ti meni okej." Približi svoje lice mom, a ja ga samo zagrlim. Odmaknem se od njega kroz par sekundi. Možda to nije odmah shvatio, ali jedan zagrljaj mi je bio potreban. "Vidimo se." Blago je suzio kapke i tako gledao u mene sve dok se nisam okrenula i ušla u zgradu. Dok sam koračala prema stepenicama osećala sam njegove prste na svojoj ruci, kako me okreće prema sebi. Iznenada me poljubi nežnije nego ikada, pribije me uz sebe. Spusti usne na moj vrat, a ja duboko, neprijatno udahnem. Odmaknem se posle nekoliko sekundi, te se slabašno nasmešim. Uzvratio je smešak i ostao da gleda za mnom pre nego što sam se popela uz stepenice. Progutala sam knedlu. Vilica mi je bila stegnuta, nisam treptala. Nakon što sam drhtavim rukama okrenula ključ u bravi, otvorila sam vrata i naslonila se na ista zatvarajući ih kada sam ušla u stan. Stavila wam ruku preko usana dok sz mi se suze slivale niz obraze bez ikakvog razloga. Nisam znala zbog čega sam plakala, ali jesam.

Nakon što sam se umila i presvukla, pustila sam kosu iz stegnutog repa od kog me je glava bolela. Lepo sam utapkala na vrat malo pudera prethodno sakrivenog ispod kreveta, koji sam nabavila kada je Boris prvi put ostavio ljubičaste tragove. Kada sam pronašla kesice pudinga od čokolade i banane, koji mi se toliko jeo preko celog dana, skuvala sam ga uz poveću dozu nestrpljivosti. Bila sam još nestrpljivija čekajući da se ohladi. Sipala sam ga u dve šolje kako bi se ohladio što pre. Iznenada sam uzmela jednu šolju i na svoje iznenađenje izašla iz stana. Pokucala sam nekoliko puta na njegova vrata. Kako ne dobijem odgovor, pokucam ponovo nekoliko puta. Taman kada krenem ponovo da pokucam, vrata se otvore. Njegova glava proviri.

"A, ti si." Otvorio je, onako samo u peškiru. Svuda je imao po malo pene, što je skoro izazvalo lančanu reakciju mog smeha. Skoro. Trudila sam se da ga gledam isključivo u oči.

"Ja sam." Slegnem ramenima. "Donela sam ti puding." Blago se namrštio, nakon čega sam mogla da vidim maleni bljesak u njegovim očima.

"Šta si?", na ovo pitanje malo se začudim i glavom mi proleti bezbroj pitanja. U trenutku sam posumnjala u ovu ideju.

"Donela sam ti puding", izgovorila sam to nesigurno, dok su me žmarci na koži gotovo peckali od nervoze. Ali sve je prošlo kada sam videla njegov mali, ali u tom trenutku za mene vrlo značajan poluosmeh. Gledo me je tako sa smeškom dok nije odlučio da prekine tišnu.

"Zahvaljujem." Pogledao je u šolju koju sam držala u rukama, te podigao pogled ka mojim očima. "Izgledaš užasno...", blago se namrštim. "Mislim, znaš... je l' te muči nešto?", nešto prostruji kroz moje vene, sve u meni proključa. Samo sam odmahnula glavom dok me je sumnjičavo gledao.