everything we didn't know we wanted

39.

Kristina

"A odakle ga znaš?", obratila sam mu se dok smo bili u liftu. Nisam mogla da nađem gore vreme da ga to pitam, bukvalno smo bili samo nekoliko spratova dalje od te žurke u penthausu na koju me je ubedio da odem.

"Koga? Cou?", klimnula sam glavom, izvadivši telefon iz džepa tamnih farmerki koje sam obukla. Bilo je već deset sati. "Poznanik." Vrata lifta su se otvorila, otkrivši polumračnu atmosferu prostranog stana sa velikim prozorima, koji je zauzimao ceo sprat. Ulazeći unutra pokušavala sam da ignorišem bele linije na stolu oko kog su skoro gole devojke igrale u krilu nekim kretenima. "Nervozna?", blago sam se trgla na njegove reči, te sam se okrenula prema njemu tek kada sam uspela da stavim makar mali osmeh na lice.

"Malo...", promeškoljila sam se, a on je obavio ruku oko mog struka.

"Biće sve okej, veruj mi. Odoh da potražim Cou." Krenuo je negde, a onda se vratio i uhvativši me za ruku doveo me je do prazne fotelje na koju sam sela. "Slobodno se opusti." Dodao mi je plastičnu čašu sa penušavim pivom. Pogledao je u stakleni stočić pre nego što je otišao. Par minuta sam sedela u tom haosu, stežući pesnice toliko da su mi se nokti zarivali u kožu. Slošilo mi se od zvučnika sa novijim turbo folk pesmama, smučio mi se dim od kog su me pekle oči. Gledala sam u čašu koju mi je dao, te sam uzela par gutljaja tog gorkog pića koje ništa nije olakšalo. Ustala sam sa fotelje i uprkos žmarcima koji su mi prolazili preko celih nogu uzduž i popreko zaputila sam se u pravcu u kom sam videla da je Boris prethodno otišao.

Bez razmišljanja sam gurnula kvaku i otvorila vrata jedne od nekoliko soba koje su bile na raspolaganju. Unutra je bio potpuni mrak. Jedini izvor svetla bila zapaljena cigareta čije se svetlo palilo i prigušivalo iz sekunde u sekundu. Primetivši siluetu muške osobe koja je sedela na krevetu držeći cigaretu i devojku koja je klečala pored momentalno sam napravila korak unazad. Posmatrajući tračak svetla koji se smanjivao dok sam zatvarala vrata, primetila sam njegovu ruku. Ispod zavrnutih rukava je virilo nešto što sam već videla ranije. To me je nateralo da se namrštim, pa sam iz čiste zbunjenosti ponovo bacila pogled na njegovu ruku, ali pomerio ju je.

"Izvinite." Zatvorila sam vrata pomalo izbezumljenog izraza lica dok mi se tih udah osobe koja je tu sedela vrzmao po glavi.

Nisam mogla da poverujem u sve što sam zapravo dozvolila sebi samo da bih pridobila poverenje osobe koju sam mrzela najviše. U trenutku bih se zapitala da li je zaista vredno toga, ali nisam imala snage da upravo sada preispitujem svoje odluke. Neko vreme sam provela kraj prozora, pokušavajući da umirim sopstvene misli. Namršteno sam pogledala u čašu sa pivom i čvrsto zatvorenih očiju u sledećih nekoliko sekundi ispila još dobru polovinu sadržaja te iste čaše. Poželela sam da se izgubim još malo. Krenula sam prema toaletu sa sve čašom u ruci. Zatvarajući vrata za sobom pogledom sam okrznula poznatu pojavu na vratima one sobe. Spustila sam čašu pokraj lavaboa i naslonila se na zid pokušavajući da dišem normalno. Krajičkom oka sam pokraj lavaboa primetila činiju sa nekakvim šarenim folijicama, a kada sam bolje pogledala još manje mi je bilo jasno. Uzela sam jednu sivu kesicu kondoma koju sam posmatrala zbunjeno.

Nakon što su se vrata iznenada otvorila u ogledalu sam mogla da vidim zbunjen izraz lica koje je bilo odnekud poznato. Istog trenutka sam stegla pesnicu kako ne bi primetio kondom u mojoj ruci, kako bih izbegla čudnu situaciju. Iako nisam očekivala da hoće, ušao je unutra i zatvorio vrata. Posmatrao me je prekrštenih ruku dok sam stajala kao ukopana. Prepoznala sam ga istog trenutka. Sećala sam se kada se družio sa Andrejem i Klempavim, ali nisam mu znala ime.

"Deluješ poznato." Obazrivo sam tražila izlaz iz situacije jer mi se nimalo nije dopadao njegov stav.

"Verovatno si me pomešao sa nekim."