everything we didn't know we wanted

28.

Kristina

Nakon što je Andrej zaspao, ja sam se uputila premma ulaznim vratima. Dobro sam znala da nije sve kako izgleda, da mu je potrebno malo više vremena da procesuje sve što se desilo u toku dana. Bio je u nekoj vrsti šoka koji nije želeo da prizna ni sebi. U stanu su svetla bila ugašena, ali pomoću mesečine sam mogla da vidim dovoljno. Na podu kraj vrata stajali su raštrkani parčići razbijenog stakla. Nakon što sam otvorila vrata i zakoračila u hodnik bez ikakvih problema, umalo sam se sudarila sa mamom. Bilo je ostalo još petnaestak minuta do ponoći. Bez reči je spustila kese sa namirnicama na pod i čvrsto me zagrlila. Nakon toga je samo stala naspram mene i dobro me osmotrila. U tom trenutku sam se setila odakle sam zapravo izašla pre možda minut vremena, a ona se samo nasmešila.

"Ja sam... samo sam...", uzela sam jednu od njenih kesa kako bih joj pomogla da ih unese unutra. Duboko sam udahnula u tišini dok mi je kroz glavu prolazilo sve što je Filip rekao o Andreju i meni. Zar smo zaista izgledali tako?

"Zamišljena si." Odmahnula sam rukom ignorišući njenu rečenicu i uzela još jednu kesu pre nego što smo ušle u stan. Sela sam na stolicu u kuhinji, a mama mi je dodala neku čašicu sa voćnim jogurtom.

"Danas je moj omiljeni datum u godini", izgovorila je to obazrivo, a ja sam se nasmešila sa kašičicom u ustima.

"I moj." Na trenutak se začudila. Puno sam razmišljala u poslednje vreme i napokon shvatila da bi trebalo da bar nekako proslavim naš rođendan svake godine. To je, pre osamnaest godina, ipak bio datum u kom mi je dopušteno da konačno upoznam svog brata i to je bilo nešto zbog čega nikada nisam zažalila. Bilo je lepo znati osobu kao što je on.

"Zašto nisi ostala kod Marije?", skrenula sam pogled. Nisam znala tačno šta da kažem, koje događaje bi trebalo ili ne bi trebalo da spomenem.

"Uroš je više nije Uroš."

"Već neko vreme je tako...", spustila je pogled. "Šta se desilo?", nervozno sam stezala pesnice ispod stola jer nisam znala odakle da počnem.

"Znaš za pisma koja je Magdalena ostavila za Mariju i Andreja?", mama se nežno nasmešila na trenutak, a ja sam mogla da osetim svu gorčinu reči koje su mi zastale u grlu. "Samo je uzeo upaljač i iz čista mira...", nisam smogla dovoljno snage da izgovorim to. "A Andrej ga nije pročitao." Mamin izraz lica se na neki način promenio.

"Biće sve u redu." Nisam mogla da shvatim kako je uspela da ostane tako mirna u tom trenutku.

"Nećete verovati šta sam čuo." Tata se pojavio na vratima, a ja sam mu okrenula leđa kako ne bi video suze koje sam se trudila da obrišem. Nadala sam se da mu mama neće reći o čemu smo pričale, bilo je previše kasno da bi poludeo zbog onoga što se trenutno dešavalo sa Lazarevićima. Poljubio mi je kosu i uzeo ostatak voćnog jogurta koji je stajao u čašići na stolu. Krajičkom oka sam primetila da je bio umorniji nego inače. "Danas je svraćao Viktor", pričao je punih usta. Viktor je bio mamin i tatin dugogodišnji prijatelj, a može se reći da je on Marku i meni bio oduvek omiljeni. "Zamisli kako kreteni izmišljaju svašta...."

"Pa, šta je rekao?", mama se ubacila.

"Da Uroš ima dete." Duboko sam udahnula kroz nos i na kratko. "Mada, iskreno mislim da se on ne bi vezivao tako... ne posle Magdalene."

"Videli smo ih", te reči su samo izletele. "U luna parku, nazvao ga je tata i... Uroš... pomogao mu je da ustane, a Andrej...", nisam mogla da nastavim. Njih dvoje su me posmatrali u šoku dok je među nama vladala mrtva tišina. Tata je spustio praznu čašicu na sto.