Part 2.
Cristina's P.O.V.
Mrstim se.Osecam bol u potiljku glave i ne znam zbog cega.Polako pocinjem da se prisecam svega i nisam ravnodusna zbog toga.Vrtim se po krevetu,izrazto udobnom,mekanom krevetu.Posteljina oko mene je od crne svile jako ugodne na dodir.
***
'Sta zelis od mene!'-doslovno vristim na mladica plavih ociju.Od nekuda mi je poznat i ne mogu se setiti i da zelim.
Mladic cuti,cujem samo njegovo napeto disanje i zelim ga udariti.Kao da su mi i ruke i noge vezane i ne mogu da se maknem,telo mi je tesko ,izrazito malaksalo.
'Mislim da ti se ovo nece dopasti.Momci!'-pokaze prstom ,kao neku sifru i oni odu.
'O cemu se radi,sta zelis od mene?!'-ocajno pokusavam izvuci neku informaciju od njega,ali on mi se priblizava,pocinje da otkopcava slic svojih farmerki i moje oci su siroko uprte u njega.
Iza njegovih ledja vidim momka kako dovlace nekoga sa dzakom na glavi i opet mi nije jasno.
Oni mu skidaju taj sivi,smrdljivi dzak,ne znam dal da budem srecna ili tuzna.
'Zayn'-vristim.
'Christina'-Zayn urla.
Tesko disem,mrak mi je pred ocima,mokra od znoja refleksno se primam za grlo.
Svetlo se pali.
'Hej,u redu ste?'-vid mi se vraca i vidim prepadnutog Harrya na vratima Chalcyne sobe.
Pogledam ka Zaynu,podjednako je zbunjen kao ja,oznojen i izgubljen.Ne znam sta se u ovom trenutku desilo,samo smo se cvrsto zagrlili.
'U redu je.'-tiho mi sapne u uho i umirim se.
***
Vec 20 minuta sedim u istom polozaju ne pomeram se,cudno mi je ovo.San je izgledao tako stvaran,kao da...ne znam.Sve ovo je novo za mene,u pocetku bila sam srecna sto postajem Wolf Blood,a sada,sada mi je tesko.Krenuli su snovi o kojima je Zayn pricao.
'Tako je bilo stvarno.'-kazem tiho.
'Reci mi,kako je to bilo.'-zeli razgovarati samnom.
'A ti,nesto si ti sanjao.'-pokusavam skrenuti sa teme.
'Isto sto i ti.'-kaze tiho.
Ja doslovno izbuljim oci ka njemu.Ako uvek sanja isto sto i ja to nije dobro.Pa kada bi znao sta sve sanjam o nama dvoje tacno bih se ubila.
'Cek...kako,Zayn nista ne razumem.'- ocito je da sam i vise nego zbunjena.
'Slusaj,neke stvari jos ne treba da znas,ali recicu ti neke jer mislim da je vreme za to,okej?'-pita.
Pa hvala ti Boze da si se smilovao,imam osecaj kao da mi ima za ispricati ceo roman.
'Da,da,samo kreni vise'-jako sam nestrpljiva.
'U tvojoj glavi postoji blokada,blokada secanja,imaju neke stvari koje su se desavale pred tobom,previse je sokantno za devojvicu od 10 godina to sto je videla.Tako da su u tvom umu napravili blokadu,ne secas se apsolutno niceka sto se tice Wolf Blooda i kraljevstva,a znala si jako puno.Kada god bi sanjala nesto vezano zato,znala bi sve dok se ne probudis,ali kada otvoris oci odmah zaboravis.Ti si toliko mocna vucja krv Chris,zato mora tako.'-kaze.
Moram priznati da sam u soku.Sada mi je jasno,zasto je skrivao sve od mene.Ja sam kao mala zivela u tom kraljevstvu i vec tada sam imala moci,ali se toga ne secam.
'Hoces mi reci sta si sanjala,treba mi to od tebe.'-pita.
Klimnem glavom.
'Pa,pocetak znas i sam,neko me je zvao,nisam mogla da zaspim i otisla sam,onesvestila se i tada sam pocela da sanjam tebe u kuci,trazis me i sve i onda jedan deo sam...pa da! To je to! Jedan deo sna sam znala,ali kada sam se probudila zaborravila sam,sanjala sam kraljevstvo zar ne?'-pitam.
'Ja znam sta si sanjala,ali jos ne treba da znas.'-kaze.
'Mozda i bolje tako.'-verujem da jeste jer dosta mi je ovo saznanje za nocas.
'Jeste,hajde sada,dodji ovamo.'-pokaze mi rukom na mesto pokraj njega i ja legnem.
Sve je tako novo i misteriozno...
Jos jedan malo kraci nastavak,hvala sto citate,vote+comm ❤
