On me treba!-unutrasnji glas koji odzvanja u mojoj glavi,dok se krecem ka njemu.Imam osecaj da je na krovu zgrade.Uzimam kljuc Chalcynog stana i otkljucavam.Nije kod kuce,bice mi lakse da razgovaram sa njim.Ulazim u lift i pritiskam tipku sa brojem 15 i pokrenem ga.
Vec osecam nervozu i blagu vrtoglavicu zbog svih emocija.Toliko mi znaci da me uvredila njegova drskost.Ne znam sta bi se dogodilo da ga izgubim.
Misli mi prekine zaustavljanje lifta i vrata se otvore.U sebi smisljam citav scenario,sta mu reci ,kako mu se izviniti,ali kada otvorim vrata krova,sve kao da ispari iz moje glave i nicega se ne mogu setiti.Okrenut mi je ledjima,noge mu vise sa ivice zgrade,sto me necudi,da padne preziveo bi.Dim se kovitla iznad negove glave i mrzim sto to radi zbog mene,tacnije mog ponasanja,ali i sam je kriv.Dolazim tiho do njega,cuo me,znam to.Sednem pokraj i nista ne govorim par trenutaka.
Prolaze sekindie,potom minite,i dalje ne znam,ne pronalazim pravu rec kojom bih ga utesila.Jednostavno glupa sam za ovo.Radim mozda glupu i najpre pogresnu stvar.Rolnicu od marihuane i papira vadim iz njegovih usana i bacam je sa vrha zgrade.Cudno me pogleda.Neusudjujem se progovoriti,ali i me trudim se.
"Izvini"-cujem njegov tih glas.Pogledam u njegovom pravcu,ali pogled mu je zakljucan u daljini.
'Zar je tesko pogledati me?'-pitam ga.Zelim da mi to kaze u lice,zelim vodeti iskrenost u njegovim ocima.
Pogleda me.Vidim setu i tugu u njegovim ocima i ne mogu biti ljuta i nisam bila,jednostavno povredjena.
'Izvini ti,ponela sam se kao najveca kucka,otisla sam.'-kazem tiho obarajuci pogled.
'Hej,ne govori tako,ja..'-pukusa opovrgnuti moje reci ali ga prekinem poljubcem.Ne mogu izdrzati ni sekunde vise.Morala sam osetiti te punasne ,mekane usne ponovo.U svojim usnama osetim ukus duvana,cudan ukus pomesan sa mentom.Odvojim se od njega.
'Vise nemoj to raditi.Ono vece u klubu,kada si nastupao,tada si to radio,secas se sta sam ti rekla?'-upitam ga i time mu kazem i sta sam sanjala.
'Znaci to je san.Znao sam da ce doci do ovoga.'
'Ne ljutim se,ali mi obecaj da neces vise,bicu uz tebe uvek.'-kazem.I zaista mislim.
'Trazis nemoguce.'-ozbiljan je.
'Rehabilitacija'-pitam.
'Nisam narkoman.'-i nije.Marihuana smiruje ali je losa.Ne sme preterivati.
Zagrlim ga dajuci mu do znanja da sam uz njega.
'Hocemo li na pice?'-pita me.
'Uvek!'-kazem sa osmehom na licu i oboje se podignemo sa hladnog betona.
