Znala je voleti,voleti ludo i beskrajno, kako niko nikada nije voleo.Bila je voljena ,bila je NJEGOVA Medena.Bila je zasticena.
Harry's P.O.V.
'Bice bolje.'odgovorim Niallu na pitanje o njihovom stanju i sa olaksanjem na licu kimne.'Zapravo,hteo sam te pitati nesto...'Niall pocne ponovo i ja mu rukom dam doznanja da nastavi.'Sta se malopre dogodilo.Zbunjen sam.Sve mi lici na neku meksicku sapunicu.'Nasmejem se na ovo poslednje.Ispijem casu vode do kraja i krenem mu govoriti.
'Znas,od kada je Christina doznala za Wolf Blood i ja mislim da je meksicka sapunica ,sve se odvija brze nego sto smo ocekivali i nisam imao pojma da ce ona tako brzo zavoleti.Sve bi bilo lakse,ali stvari se odvijaju brzo i njih dvoje... mnogo se vole i to nam zadaje muke.Christina kada dozna sve,bice pobredjena i ljuta.Ne znam kako to da sprecim.'gledam u stranu.U jednu tacku koja mi odvlaci pozornost,zasto?Jer se bojim.Bojim se patnje,bojim se buducnosti i voleo bih sve da ostane na ovome.Kada Calcy dozna,ostajem bez nje,a to ne zelim.Tu malu brinetu volim vise od sebe,u kratko vreme sam je zavoleo,jer je ista kao moja sestra i takav tip devojke mi najvise odgovara.
Buducnost donosi samo probleme,za njima stradanja i isprike,parnju i bol,a nakon toga mozda samo prazninu i tugu,,ili ljubav i srecu.Treba se boriti za ove lepe stvari,a ja nisam spreman za to,ne jos uvek.
Zayn's P.O.V.
Sve tinja i bukti u meni.Zeli da izadje napolje,a ne moze.Zelim izaci oz sopstbeme koze dok valovi vrucine izviru na nju.Ne ide.Spor sam i jadan.Sam.U ovoj mracnoj sobi punoj dima bez igde ikoga,bez duse i razuma.Prazan sam,prazan kao bure.Trebam nesto,sto ce da me podigne,sto ce mi dati snagu i volju,trebam je.U ovom trenutku i vise od vazduha i vode.Negde u daljini,cujem njan glas kako mi govori lepe reci i doziva me.Gledam oko sebe,ali sve je mracno,pusto i zadimljeno.'Gde sam ja?' toliko pitanja,a nijedan odgovor,toliko boli,a nigde leka,toliko tuge ,a nigde srece.Sreca?
Mozda je ima,siguran sam da je ima.'Zayn' ponovo cujem taj nezan glas kako me doziva.Sreca postoji,ona je moja sreca.Oduvek sam znao da na kraju ima srece.Ona je svetlo na kraju mog tunela i krenem ka njemu.Ka svetlosti spasa.Sada joj glas jasnije cujem.Zabinut je i strog,a ja koracam,jedva,a ne stajem.Blizu sam.Korak me deli od moje srece i lice kao da mi zbljesne svetlost i vidim je pred aobom,zabrinutu i uplasenu,za mene.Pogledam oko sebe,vidim dno kreveta,dno zida.Ponovo usmeravam pogled na nju i shvatim da sam sanjao,da sam sad budan i da se osecam bolje.'Zan,dobro si?'odmah klomnem glavom.'Mogao bih da legnem na krevet.'predlozim joj,te me poslusa i oboje se smestimo.
Devojke moram vam se ispricati! Nastavaka nece biti 2 sedmice,mozda i duze,razlog je skola.Iako je nekim od vas sada raspust meni nije.Zavrsila sam osmi razred prelazim u srednju i imam dosta za raditi,polagati 7 predmeta i zato vas molim da me razumete! ❤
