Druga šansa Završena

Drugo poglavlje

Pridružim se devojkama i nastavim da đuskam.
"Gde ti je Marko?" Upitam Teu, koristim priliku što je Marija otišla po piće.
" Ma, eno ga u bazenu!" Odgovori mi prilično razočarano.
" Nije mu više dovoljna jedna sada ih troši po dve odjednom."
" Sorry,Tea", stisnem joj utešno ruku.
" Ko ga šiša, bar je žurka dobra."
Složi ravnodušan izraz lica i odmahne glavom ,valjda je već navikla da ga svake nedelje gleda sa drugom devojkom. Ne znam što se više ne otkači od njega ili mu bar da neki znak da joj se sviđa.
Tea to drži u strogoj tajnosti ,znam samo ja i niko više!
Marko je stariji od nas godinu dana. Prošle godine je upisao DIF, inače dugo godina je trenirao plivanje što se po njemu primećuje. Zgodan je do bola i pravi mamac za devojke. Ja sam ga uvek gledala kao brata,ne znam zašto ali tako je.
"Ćao devojke",prilazi nam dečko koji me merka otkada smo došle.
"Ćao! " Prevrćem očima, večeras nisam raspoložena za udvarače. Želim samo da uživam u muzici i druženju sa drugaricama.
"Hoćes li da igramo?" Ne gubi vreme, prilazi mi odmah. Nisam ni stigla da odgovorim već me je privukao u naručje i pogurao na improvizovani podijum.
" Ja sam Igor" pruža mi mišićavu ruku.
"Maja,drago mi je!"
" Pa,Majo,prvi put te vidim ovde!" Započinje opušteni razgovor sa mnom.
" Odakle poznaješ Ognjena?
Siguran sam da niste školski drugari." Smeška se nestašno, daje mi do znanja da zna da sam mlađa od većine ovde. Gluposti. Samo tako izgledam.
" Naravno da ne, u stvari ja ne poznajem Ognjena, nas je pozvao Marko, Marijin brat."
Igramo još neko vreme,uporno me privlači sebi,a ja se uporno odmičem. Nisam zainteresovana, zar ne vidiš?
" Hoćeš li da prošetamo? "
Opa, dečko ne gubi vreme. Odmahnem odrično glavom, dok se on nezadovoljno mršti, očigledno nije srećan mojim odgovorom.
Veče je predivno za šetnju ali ne odvaja mi se od drugarica.
" Ne, izvini! "
" Hej Ivane! "
Nevešto glumim da imam dečka, mašem gospodinu nepostojećem.
" Juhu! Ovde sam!"
" Stigao mi je dečko,moram da idem! " Neuverljivo slažem, pa se izgubim se u gužvi. Ostao je razočarano da gleda za mnom.
Nije pristojno i po bontonu ali nije me briga.
Osvrnem se još jednom,ne vidim ga.
Uh, dobro je! Glasno odahnem.
Večeras zaista nisam raspoložena za dosadne nasrtljivce koji ne znaju da prihvate NE kao odgovor.
Tumaram po dvorištu, provlačim se kroz masu ,svi igraju ,smeju se , svuda oko mene je skika i vika. Bazen je večerašnja atrakcija, definitivno. Većina mladih ljudi je u njemu ili oko njega.
Mislim da sam dovoljno kružila. Rešim još da popravim šminku i osvežim se, a onda ću se pridružiti devojkama.
Naiđem na predugački red ispred toaleta. Ne mogu toliko da čekam. Popnem se na sprat valjda ovolika kuća ima još koji toalet.
Ah evo ga, brzo uletim unutra bez kucanja.
Ups, naletim na dvojac u klinču. Ovog puta ona je na umivaoniku, a on između njenih nogu. Go do pojasa. Jebote ista tetovaža, iste farmerke! Samo su nokti na leđima ovog puta crni i malkice kraći.
Bokte ovaj tip je rešio da poševi pola riba na žurci i overi svaki čošak u kući.
Bljak!
Po uzdasima primećujem da je situacija pred eksplozijom, pokušam neprimetno da izađem kada me grubi muški glas prekine u naumu.
" Devojčice, ukoliko se odmah ne izgubiš odavde, pomisliću da želiš da nam se pridružiš!"
" Mo...molim" ...ne verujem šta čujem... pokušam da pogodim vrata ali nikako. Brava mi se zaglavila u rukama. Osećam kako crvenim, neprijatno mi je. Najzad nekako izađem, kada čujem ženski kikot iza leđa.
" Dragi, otkada si počeo da deliš pozivnice za žurku i po vrtićima?"
Ha,ha, smeju se oboje,nisam im videla face ali zato oni moju jesu osramoćenu i šokiranu.
Bežim ja odavde. Uznemirenim pogledom tražim Mariju. Nasred podijuma za igru ljubi se sa nekim tipom.
Ne obraćam mnogo pažnju na to, već se
bacim u poteru za Teom.
Posle detaljne pretrage prostora , a sam proces nije potrajao duže od nekoliko sekundi uočim je. U samom uglu, bliže terasi, simpatično se nagurava sa Markom. On je odvažno drži oko struka, a ona pokušava da se otme.
Oho, novi momenti! Bravo Tea, konačno neka akcija! Ne želim da joj smetam. Ne izgledaju nesrećno,okrenem se i potražim neko mesto gde me neće niko uznemiravati.
Dvorište je ogromna zelena površina,nekoliko metara od bazena i đakuzija je drvored četinara sa klupicom.
Odlično mesto za beg.
Sednem i ispružim noge. Malo sam se smirila mada mi je i dalje neprijatno kada se setim scene od malopre.
Uh, to samo meni može da se desi. Promumlam. A onda zatvorim oči i prepustim se muzici. Moje opuštanje nije potrajalo dugo. Prekinuo me je grub i promukao glas.
" Mala voajerka, ko bi rekao?"
" Tražiš novu žrtvu?"
Smeje se drsko i bezobrazno.
Naglo se otvorim oči i sretnem sa najplavljim očima koje sam ikada videla . Ceri se drznik i ležerno seda pored mene.
Prvi put u mom životu sam ostala zatečena i bez replike.
Vruće mi je. Talas nepodnošljive vreline se širi se kao požar od mog vrata pa sve do obraza i na kraju mi je zahvatio celo lice.
Ne,ne, Majo, kontroliši se. Upravo gorim. Jasno mi je da sam se zacrvenila kao najjadnija glupača.
Visok je,lepo razvijen,crne raščupane kose. Verovatno od silnih ruku koje su je večeras mrsile, mmm pune usne koje mame na poljubac.
Saberi se Majo,hitno!
Munjevito skočim sa klupe i dam se u beg.
Ne želim dodatno da se sramotim ali nažalost, to ne bih bila ja kada već sramnu situaciju ne bih pretvorila u potpuni fijasko. Spotaknem se i završim direktno u njegovom krilu.
" Oh,izvini, mo..molim te"... mucam i pokušavam da ustanem ali nikako ni makac. Uporno gubim ravnotežu, naravno gad se bezobrazno pomera i migolji, tako mi u stvari ne dozvoljava da ustanem.
" Možda voajerka ipak ne želi samo da posmatra? Možda bi htela da proba nešto od onog što je videla večeras.?"
Sada je zaista preterao,prestanem da se vrpoljim. Iznervirano se okrenem licem prema njemu.
Mmm, miriše na poljupce i greh. Prestani Majo odmah. Žustro naredim sama sebi. Duboko se skoncentrišem pa raspalim paljbu.
" Slušaj me ti nadobudni...arogantni nimfomanu, gde god sam večeras krenula naletela sam na tebe i neku od tvojih mnogobrojnih ženski!"
Pušim se od besa i frkćem na njega. I tek delićem pomahnitalog mozga shvatim da mu još uvek sedim u krilu. Bože!
A on, kao da je to najnormalnija stvar na svetu,opušteno je sklopio svoje mišićave ruke oko mog struka. Pri tom me s punom pažnjom sluša dok mu se krajevi usana izvijaju na gore.
Gad mi se ladno smeje!
Skočim kao oparena ali me vešto zadrži u krilu. Ne uspem da ustanem.
" Skidaj te prljave šape sa mene! Trebalo bi te dezinfikovati za svaki slučaj. "
Kada se unervozim pričam sto na sat ne mogu da stanem. Gleda u mene zbunjeno, zgroženo kao da sam luda.
" Da,da...nemoj da me tako gledaš. "
" I još te treba dobro zaprašiti , onako preventivno protiv parazita i kojekakvih bubica."
U momentu se setim jedne, pa druge ženske koje su do malopre bile tamo gde ja upravo sedim.
"Fuj! " Zgađeno ustanem, a potom i on za mnom. Odlučio je da me ipak pusti. Verovatno ne želi više da me sluša.
Stane ispred mene,nadvisio me je za celu glavu bez obzira na moje visoke sandale.
" Devojčice ipak imaš jezik mislio sam da si nema. Zašto fuj? Srculence,pa nisi još uvek ništa probala!"
" Šta bi trebalo da probam jeftinu zabavu, venerične bolesti, ne hvala!" udaljim se korak nazad .
Džaba se ja povlačim sabio me je do same ivice klupe. . Hladni metal mi se useca u potkolenice ako napravim korak nazad pašću direktno na nju.
Ućutah , konačno. Ćuti i on.
Udahnem duboko. Koja greška.
Njegov miris mi kupira sva čula,mmm to je nešto najlepše što sam do sada osetila.
A oči , uh... Zurim kao hipnotisana... ...Oči su providni plavi kristali, ne smem dugo da zadržavam pogled ko zna šta bih mogla da uradim.
" Lepa si ,kako se zoveš? "
Pita me, a svlači me pogledom. . Provlači prste kroz moju kosu i podiže jedan pramen, duboko udiše.
" Mmm breskva i svila. Predivno! "
Priča sam sa sobom. Ukočena sam i nemam snage da se pomerim ,srce mi poskakuje,a na vazduh sam zaboravila ,prestala sam da dišem od trenutnog uzbuđenja.
Bez najave i upozorenja, uhvati me sa obe ruke oko struka i privuče sebi, tako jako da zabijem glavu u njegove lepo oblikovane grudi.
Nisam ni stigla da se pobunim već je sklopio svoje sočne usne čvrsto na moje i ne popušta ,mrvi ih i pustoši .
Osećam da otiču i bride od žestine poljupca.
Uživam kao nikada u životu, niko me nije poljubio tako snažno i sa toliko strasti.
" Mm,baš si ukusna devojčice."
Ljubi me zahtevno i gladno neko vreme, a onda čujem besno mrmljanje.
" Jebote ,nisam normalan!" pusti me naglo,tako da sam samo tropnula zadnjicom na klupu.
" Koliko uopšte imaš godina i ko... te ...je ...uopšte...zvao ovde? "
Zamuckuje od besa.
" Nije dozvoljeno maloletnim devojčicama da se motaju ovuda. Znaš mogao bih da ih pojede zli vuk."
Crvenim ovaj put ne od sramote već od besa, eksplodirala sam, a ruka je sama poletela. Kroz vazduh je odjeknuo samo oštar zvuk udarca.
" Zli vuk malo sutra, ti si jedna obična... uobražena muška.... svinja.... odbij od mene! Nemoj ni da gledaš u mom pravcu."
Trlja obraz rukom,nisam ga štedela. Poznaju se crveni tragovi prstiju.
" Igraš se sa vatrom mala, a ko se igra sa vatrom taj se i opeče. "
Ljut je izbija lava iz njega,ali se ne pomera.
" Hajde, briši odavde mala,odmah."
Nisam čekala da mi dva puta kaže.
" Devojčica malo sutra,punoletna sam od prošle godine imam punih devetnaest godina "mrmljam tiho sama za sebe.
Šta li je mislio, ko je uopšte on pa da razgovara sa sa mnom na taj način.
Uzmem svoju torbicu,napišem drugaricama poruku da odlazim.
Nisu se bunile. Marija je sa novim tipom, a Tea verovatno nije ovde,nema ni Marka. Nateram se da što pre zaboravim na ovu sramotnu noć.