Druga šansa Završena

Dvadeset i osmo poglavlje

"Majo, volim te, zaista te volim."
Šapuće hrapavim glasom promuklim od požude, dok mi prstima nežno prolazi kroz kosu.
Stojimo nasred kuhinje,zadihani i iscrpljeni od strasti koja nas oboje uzela pod svoje.
"Ognjene", lagano se izvlačim iz zagrljaja i pokušavam da se pomerim od njega.
"Reci ljubavi", ne reaguje na moje povlačenje grli me i ljubi nežno, najnežnije.
"Umorna sam hoću da spavam"promumlam.
"Dobro ljubavi," podigne me u naručje i krene sa mnom prema spavaćoj sobi.
"Ognjene", oštro ga presečem, "Ti spavaš na kauču."
"Ali Majo, upravo smo vodili ljubav, ne želim da ..."
"Upravo smo imali dobar seks i to je sve."
"Majo ja te volim."
"Ognjene to je tvoj problem, a ne moj."
"Laku noć!"
"Majo, kada budeš  shvatila da ja ne planiram odustati prestaćeš da se opireš!?"
"Videćemo."

Prošla noć mi ne izlazi iz glave, poklekla sam, nisam ostala dosledna sama sebi. Kao i uvek u njegovoj blizini gubim kontrolu nad sopstvenim telom... Postajem obična masa koju može oblikovati kako želi.

Ustala sam pre svih i otišla na fakultet. Lena i on se dobro slažu ne moram da brinem još i oko toga.
Celo jutro nisam svoja, ne znam kako da se ponašam, ne znam šta da radim. Bila sam u studiju, naravno došla sam pre svih, čak i pre Jece Perece, ipak je pola sedam. Malo sam crtala, ostavila im poruku da sam bila i otišla nazad na fakultet.
Iznenada mi na um pade jedna zločesta ideja. Neću se smiriti dok Ognjena ne naučim pameti . Dva puta me je ostavio bez reči, misleći da sam ga prevarila. Nije mi verovao. Presudile su laži i spletke. Da vidimo šta će sada kada mu serviram upravo ono što ga užasava. Drugog muškarca.
"Halo Marija! "
"Majo devojko imaš li milosti?"
Nervoznim i snenim glasom javi se na telefon.
"Znaš li koliko je sati?
"Tačno je devet, ustaj."
"Devet  sati?!
" Strašno! Od kada si ti budna?" Gotovo zgroženo krikne. Marija je poznata spavalica, njen dan ukoliko nema obaveza ne počinje pre podne, danas ih očigledno nema.
"Ja nisam ni spavala."
"Dobro, pričaj." Čujem kako se namešta u krevetu, spremna da me sasliša.
"Imam hitan slučaj i treba mi tvoja pomoć."
"Pretvorila sam se u uho."
"Sinoć sam napravila sam veliku  glupost i ne znam šta da radim?"
"Slušam."
" Spavala sa Ognjenom."
"Stvarno," srećno usklikne.  "I kako je bilo?"
"Mm, božanstveno, prelepo...stani, nemoj da me zbunjuješ nisam te zato zvala."
"Nego? "
"Hitno mi treba neki zgodni tip za večeras?"
"Molim?" Zgranuto me pita.
"Alo, Majo, devojko jesi li dobro?" Verovatno se ponadala da  smo se konačno pomirili i da sada svi oko nas mogu da odahnu. Bezobzira na sve, navijaju za nas i naše pomirenje.
" Imaš li možda glavobolju, temperaturu..?".
"Nemam, nemoj da me skrećeš sa teme. "
"Imaš li nekog slobodnog inspektora sa kojim možeš da me povežeš ili ne?"
"Ha?"
Očigledno je mislila da sam odustala od te ideje.
Čula si ne mogu da ponavljam."
Čekaj da razmislim, možda i imam."
"Ali mora da bude večeras?"
"Zašto  baš večeras?"
"Ako ne nađem način da odbijem Ognjena od sebe opet ću završiti kod njega u krevetu, eto zašto?
"D e v o j č i c e, zar je tako dobro  bilo?" Nestašno me pecka.
"Marija nije mi do zafrkancije.!"
"Dobro, dobro, javiću ti se u toku dana".
"Važi."
Zadovoljno odahnem, osećam se malo bolje.
Posle završenih  predavanja, posetila sam frizera koji je vešto isfenirao i ispeglao moju dugu i talasastu kosu. Sada mi ravno pada preko celih leđa. Još jednom sam otišla u studijo gde sam pokupila fantastičnu haljinu,Jece Perece remek delo.
Usput  sam joj objasnila pakleni plan kojim nameravam da raspametim gospodina "Nevernog Tomu". Njegove noćne more o prevari postaće stvarnost. Baš sam grozna.
Prija mi ova zloba i nestašluk kojim se branim samo da ne razmišljam o tome kako se trenutno osećam. Ogoljeno, razuzdano, zaljubljeno...
Zvonjava telefona me  trgne iz moje ludačke zanesenosti.
"Halo Marija, nadam se da imaš dobre vesti za mene?"
"Naravno, d e v o j č i c e! Dakle drug mog druga..." uzdahnem nevoljno, kada plan počne sa rečenicom drug mog druga ili brata unapred znam da sam u nevolji...
" Nemoj da mi uzdišeš još ništa nisi čula, "Dakle Igoru se odav...
"Marija zaboga" , zgađeno kriknem i ponovo je prekinem u temeljnom izlaganju.  "Da li je baš morao da se zove Igor?"
Slušaj Majo, dala si mi rok, to je trenutno najbolje što sam mogla da smislim."
"Ćuti sad i ne prekidaj me više."
"Dobro,izvini" prevrnem očima.
"Da nastavim Igoru se odavno sviđaš ali je vremenom shvatio da si nedostupna i da tvoje srce pripada drugom. Rado je pristao je da nam pomogne i izađe s tobom."
"Jao, Marija, jebote,sve si pogrešno razumela, želim pravi sudar, ne lažni! Hoću da ga izbrišem, razumeš. Neću milostinju tamo nekog tipa."
"Razumem draga, ali nisi mogla da ga izbrišeš u protekle četiri godine! Zašto misliš da ćeš uspeti za jedno veče.
"Neće biti samo jedno veče," branim se a znam da je u pravu
" Zaboga, sinoć si spavala  sa njim. Zbunjena si i povređena, željna osvete. Počni prvo od Igora,koji je upućen u sve, lako ćeš se prebaciti na nekog drugog ako te stvarno zainteresuje. Važi?"
"Kad tako kažeš možda i ima smisla?"
"I šta si mi dogovorila?"
"Dala sam mu tvoj broj i adresu večeras u  dvadeset jedan čas dolazi po tebe."
"Odlično! Hvala Maki, dužnik sam ti."
"Da, da, čujemo se!"