Druga šansa Završena

Dvadeset drugo poglavlje

Zadovoljne i preplanule stigle smo u Beograd. Danima nisam čula Ognjena, kada god zovem ili je zauzet ili nedostupan.  Imam tako neki ružan osećaj u grudima,  slutim da nešto nije kako treba.
Jutros sam bila na kratko u studiju dogovorila se sa devojkama za novi raspored.
Na samom izlasku opet osetim malaksalost i pala bih da me Jeca nije zadržala.
"Majo, jesi li dobro?" hladna voda me trgne i natera da otvorim oči.
"Uh, jesam, samo mi se zacrnilo pred očima. Ne znam šta mi je u poslednje vreme. "
Majo, dete hoćeš da kažeš da ti ovo nije prvi put?"zabrinuto me pita Jeca i pruža mi čašu vode koju halapljivo popijem.
"Moraš kod lekara, i to odmah? Nemoj da se šališ sa zdravljem. "
"Dobro, u pravu si.  Ići ću. "
Pozovala sam moju doktorku i zakazala pregled za sutra.
"Dobro jutro Majo!" Pozdravi me kratko ošišana plavuša srednjih godina..
"Dobro jutro doktorka!
"U čemu je problem?"
"Pa, ne osećam se baš najbolje poslednjih deset dana, dva puta sam se onesvestila,malaksala sam, iscrpljena ."
Pokušavam u kratkim crtama da objasnim.
"Dobro dušo, hajde da te pregledam."
Nakon pregleda me upita
"Da li su ti ciklusi uredni?"
"Da. "
" Kada ti je bio poslednji ciklus?"
"Poslednji ciklus" u trenutku se zbunim, razmislim , prebrojim, jebote.
"Prošli mesec, trebalo je već da dobijem!"
Jebote, zvoni mi sto alarma u glavi.
"Dobro, dušo,  koristiš li uredno kontracepciju?"
"Da...ovaj koristim pilulule,one štite zar ne? "panično pitam.
Naravno, ali nećemo ništa da nagađamo, hajde da uradiš neke rezultate, pa ćemo onda da vidimo o čemu se radi?"
"Mislite da ne mora da znači da sam trudna? "
"Naravno da ne, ima još mnogo razloga zbog kojih ciklus preskoči ili zakasni. "
Vidimo se sa rezultatima Majo, nemoj da paničiš pre vremena.
Nekoliko sati kasnije…

"Majo, povišen ti je beta HSG. Ostale laboratorijske analize su u referentnim granicama normale._
"Šta to znači?" izbezumljena sam od straha, znam da poslednji put nismo koristili kondom ali uredno pijem tablete ne preskačem.
" To znači mila da si trudna već skoro devet nedelja. "
"TRUDNA SAM!"
Jebote,jebote, šta ću sad.
"Kako je to moguće, koristili sam pilule? "
Preneražena sam, šokirana.
"Dušo, nijedno kontraceptivno sredstvo ne štiti sto posto. Sećaš li se možda da li si nešto uzimala od lekova slučajno? "
"Ne znam, ne pijem lekove skoro nikad jedino sam pila pre skoro dva meseca antibiotik. "
"Dušo, antibiotici smanjuju dejstvo pilula."
Bože šta ću sada,zaplačem.
"Majo, nije to tako strašno, prvo razgovaraj sa ocem deteta pa sa roditeljima."
"Sa ocem deteta, u pravu ste,moram da razgovaram sa njim. "
"Tako malena, ovo ti je broj ginekologa kome se možeš javiti, potrebno je da se uradi ultrazvuk i još po nešto, ona će ti objasniti. "
"Dobro doktorka, znači nisam bolesna. "
"Nisi dušu, sa tobom je sve u redu, moraš pravilno da se hraniš i da se čuvaš. "
Uzmem broj i onako izgubljena napustim ordinaciju.
Moram da pozovem Ognjena, naravno okrenem njegov broj po stoti put i konačno mi se javi.
"Ognjene ljubavi, šta je sa tobom, zovem te danima?"
"Majo, stigao sam juče."umornim glasom mi kaže.
Ispustim uzdah olakšanja," jesi li kući moramo da razgovaramo?"
"Moramo?", ledeno kaže "ili ne moramo!"
Ne obraćam pažnju na njegovu hladnokrvnost i bezdušnost šta god nije u redu rešićemo.
"Dolazim za deset minuta. "
Ulazim u kuću, jer su vrata polu otvorena, nailazim na nekoliko praznih flaša, punu pikslu opušaka, izgleda kao da je u kući danima a ne od sinoć.
"Ognjene", pozovem glasnije nego što sam htela jer me već hvata panika.
"Majo, devojčice,  brza si čujem!" podjebljivi glas.
Podignem pogled i ugledam mog Ogija tamnih podičnjaka, zarastao u bradu, pogled mu sija onako neprirodno i nezdravo, smrdi na alkohol i cigarete. Go je do pojasa,u uskim farmerkama koje mu vise nisko na bokovima i otkrivaju isklesani trbuh.
"Ogi ljubavi", potrčim prema njemu, ali udarim u ispružen dlan, grubo me stopira i ne dozvoljava mi da mu priđem.
"Majo šta hoćeš? "Prezrivo me puta
"Ogi, šta nije u redu? "
"Zašto si takav? "
Bezobrazno se nasmeje, "kakav devojčice?"
"Ne razumem, zar ti nije drago što me vidiš?"
" Nije, i moram da ti priznam najradije te ne bih više gledao. Pa ako možeš da izađeš? Vrata su na istom mestu. "
"Ognjene jebote šta ti je, zašto si takav prema meni?"
Cvileći pitam, zbunjena sam ne prepoznajem ovog muškarca pred sobom.
"Zaista si drska kada me to pitaš. Kako ti je bilo na letovanju? "
"Ne razmem?!"
"Ne razmeš, kako si se provela, kako je Igor?"
A to je, čuo je da je bio i Igor u vili.
"Slušaj nisam ti ga pominjala jer sam znala da ćeš bezrazložno da se nerviraš, a imao si dosta posla da završiš."
"Kako si pažljiva!"
Otpuhne i iskrivljeno se nasmeje.
"Majo šta ti u stvari hoćeš? Zašto si došla? "
Haos mi vlada u glavi, ne razumem o čemu priča, zašto je takav ?
"Ognjene, razumem da si ljut što ti nisam ništa rekla ali stvarno sam mislila da je bolje da ti ništa ne govorim . "
"Jebi se Majo, čuješ li me? Odlazi ne želim više da te vidim."
Pogled mu je zamučen, siv, izbija iz njega neko ludilo i bes.
"Zašto?… "smušeno promucam, osetim kako mi suze klize niz obraze.
"Mrzim te", razdere se na mene, "čuješ li? Mrzim te… Gubi se odavde! "
Ljut je nikada ga nisam videla ovakvog, nestrpljivim koracima dođe do šanka sa pićem i dohvati prvu flašu koja mu padne pod ruku,  naginje je kao najgori alkoholičar i otpija nekoliko dobrih gutljaja. Obriše nadlanicom usta,  gadljivo me  pogleda  pa me ravnodušno upita
"Ti si još uvek tu?! "
"Zar si toliko glupa da ništa ne razumeš? "
"Ogi, izvini, ne razumem šta se događa? Moramo ozbiljno da razgovaramo! Šta god da je sigurna sam da ćemo rešiti. "
Prelazim tako olako preko njegove bahatosti i uvredljivog ponašanja, hvatam se za slamku, jebote trudna sam!
"Devojčice sve je jasno, odlazi odavde ne želim više da te vidim. "
"Ali ja Ognjene, ja tebe…. " Pokušavam da mu kažem da ga volim , obožavam.
"Šta Majo jebote?"  prstima pritiska slepočnice i odmahuje glavom kao da želi nešto da otera...
"Volim te! Oprosti mi što ti ništa nisam rekla"
I dalje sam ubeđena da su njegova ljutnja i bes toliki jer mu nisam prijavila da je Igor bio sa nama u vili.
"Ti si luda ako misliš da će to da ti upali? Pola godine čekam da mi kažeš dve jebene reči i sada si setila , SADA! "
Tresem se od šoka, neverice, ne znam kako uopšte stojim na nogama. Pokušam da mu priđem ali me besno zaustavi. Udarim grudima o podignuti dlan, pomeri se od mene korak unazad kao  da  sam otrovna, izbija mržnja i povređenost koju grubošću skriva iz
"Kako si mogla?" Odmahuje glavom kao da ne može da shvati o čemu pričam.
"Molim te, Ogi samo slušaj! "Promucam tiho uplakanim glasom
"Volim te. "
"Majo umukni ne mogu, neću da te slušam, mrzim te! Čuješ li me ? Mrzim te ! "
"Napolje, gubi se odavde". Zgrabi me grubo za nadlakticu i povede ka izlazu.
"Ne vraćaj se više, ti i ja smo završili. "
"Ali Ognjene", plačem i zbunjeno brišem suze, izgurao me je kroz vrsta i ostavio ispred kuće,jasno sam čula kada je zaključao vrsta kao  i prasak slomljenog stakla.
Ništa mi nije preostalo nego da se vratim kući.
Ubio me je, šutnuo kao najgore smeće. Slomio je sve u meni. Suze mi se besomučno slivaju  jedna za drugom  niz  obraze, prestala sam više i da ih brišem.
Ne znam šta se tačno desilo ali ovog Ognjena ne poznajem,nikada ga nisam videla ovoliko ljutog, razjarenog. Zar je moguće da jedna laž, nije ni laž samo sam izbegla da mu kažem istinu , zar je moguće da se toliko razbesni, da me vređa, i na kraju kao potrošenu izbaci napolje? Jebote Majo baš si najebala.
Refleksno se uhvatim za stomak, šta ću sada  da radim?

Nikome još uvek nisam ništa rekla. Već nedelju dana pravim se da je sve u redu.
Ne izlazi mi slika razjarenog Ognjena i grube reči da ne želi više da me vidi.
Razmišljala aam da ga opet potražim i pokušam da razgovaram sa njim, ipak imamo problem, ne volim moju trudnoću da nazivam problemom ali ipak je problem.
Ta ko sam i uradilia. Ali sam naišla na zaključana vrata. Lupala sam, zvonila skoro pola sata, mislila sam da samo ne želi da ih otvori ali ništa.
"Dete, džabe lupaš, nije kući".
Okrenem se i ugledam starog dekicu iz susednog dvorišta.
"Kada će se vratiti?" Pitam iako ne očekujem odgovor.
Otišao je pre dva dana u Ameriku, kuću je stavio na prodaju. Evo vidi tablu. I stvarno evo tabla na kojoj piše “ Kuća je na prodaju”.
"Dete, dete, osetim drmusanje, jesi li dobro?"
Ležim pred vratima, dok izbezumljeni deka pokušava da me dozove.
"Dobro sam" nekako ustanem.
" Hvala vam".
Gotovo je, zaista je gotovo. Okrenem njegov broj sekretarica me obavesti da pozivam nepostojeći broj. Tek tako nestao je, napustio je mene i našu još nerođenu bebu.