Druga šansa Završena

Prvo poglavlje

Avgust 2008.  Beograd

" Majo, požuri nećemo više da te čekamo!"
Dovikuju mi nestrpljivo Tea i Marija moje najbolje drugarice.
" Opet ćemo doći poslednje! Znaš koliko mrzim kada svi zure u nas,  bespotrebno privlačimo pažnju!" Mrzovoljno gunđa Marija.
Nasmešim se i nastavim da nanosim ružičasti sjaj na usne. Ne obraćam pažnju na njihove reči, ceo život me požuruju, a ja i dalje uporno kasnim. Takva sam.
Bacim još jedan kratki  pogled u ogledalo. Zadovoljna sam  kako izgledam. Kratka teksas suknjica, bela majica sa printom. Duga kosa boje meda koja u talasima  pada do pola leđa. Moja prirodna boja, iako mi niko ne veruje.
"Evo idem! " Trčeći uzimam torbicu i  hitro obuvam sandale sa platformom.
" Jeste li spremne devojke? "
Zveckam važno ključevima. Od jutros sam vlasnica prelepe bele bube, poklon za odlično položen maturski ispit i upisan fakultet.
" Vau,konačno su pristali! "
Tea se smeje jer zna da celu godinu ubeđujem roditelje da pristanu i kupe mi auto koji želim. Posle dugo ubeđivanja i mojih molbi popustili su. Prežalili su što ne želim auto po njihovom izboru, nešto veće, moćnije, da ne kažem bahatije. Važno je samo da je skupo i zapaženo .
"Jesu ,presrećna sam, upadajte devojke ovo je naša prva vožnja. "
"Pa, gde tačno žurimo ?"
Znam da je za večeras u planu neka privatna žurka ali nisu mi rekle gde tačno idemo.
" Ja ću da te navodim, ti samo vozi." Kaže Marija.
" Ok idemo!" Važno upalim bubicu i krenemo.
Posle deset minuta vožnje stižemo pred veliku dvospratnicu, ograđenu  visokom ogradom od kamena. Nekoliko blještavih i u krv skupih vozila je već parkirano.  Iz dvorišta trešti glasna muzika.
Znam da je ovo veoma bogat kraj jer moji roditelji već izvesno vreme pokušavaju da dođu do nekretnine ili bar slobodnog placa baš u ovom delu grada.
" Marija gde si nas ovo dovela?Razočarano mumlam i pokušavam da  parkiram moju bubicu među ove ajkule od autimobila.
" Bolje da smo išle u neki klub! Ovako ćemo celo veče  da se smaramo sa kojekakvim maminim i tatinim sinovima."
" Majo ne brini ništa,ovo je provereno!  Dobar drug mog brata nekoliko puta godišnje  u ovoj kući organizuje žurke. On inače  ne živi ovde,radi negde preko bare.  Dođe tokom leta i ostane po nekoliko meseci . Veruj mi njegove žurke su zapamćene po dobrom provodu. "
" Koliko ti taj drug ima godina kada ima tako impozantan CV?
Kad je pre stigao da počne da radi, zaradi i pri tom da ostane upamćen po žurkama?"
Sada ja mrzovoljno zvocam, a pridružila mi se i Tea.
" Nadam se da nije godište mog brata Zokija? Znaš li kakvi su smarači kada prekorače tridesetu? Uh! Moj brat ima trideset jednu godinu i samo priča o ženidbi." Dobacuje Tea.
Pogledamo se zgroženo, pa se stresemo od odvratnosti i gađenja, kakva zaboga udaja, ženidba fuj.
Uopšte nismo u tom fazonu.
Nastavljam rešetanje jadne  Marije koja od nas ne može da dođe do reči.
" Kakvo li je opšte to društvo? Nabildani  momci srednjih godina u pokušaju da nadoknade propušteno."
" Ma ne Ognjen ima dvadeset šest godina, malo je otkačen i na svoju ruku ali u suštini je opušten i dobar tip.
Verovatno ga nećemo ni sresti,obično ga privede neka ženska i već oko ponoći se izgubi. "
"A kako ti to sve znaš?" Pitamo je svađalački u glas!
"Pa pričao mi je Marko o njemu ,a njemu Ognjenov najbolji drug. " Istim tonom uzvrati.
" O bože, to je po principu nabolji drug njegovog najboljeg druga drug… I ti si poverovala?  Jao Marija hoće li nam uopšte dozvoliti da uđemo? Hajde bolje da se vratimo nego da se blamiramo kada nas otkantaju na ulazu! " Navijam da odustanemo ali ne da se Marija
"Hajde polazite, sedimo u autu već pet minuta i kokodačemo kao kvočke, Marko nas čeka! "
"Ok, ako tako kažeš!" slegnemo ramenima, iskreno smo sumnjičave. 
Ne odolimo pa zajedno u glas zapevušimo.
"Koko da, ko ko da...Ukoliko nas vrate još uvek možemo da stignemo u klub." Kažem kroz smeh.
"Hi, hi", ne izdrži Tea, pa se zaceni od smeha.
"Iš koke, iš iz auta."
Potera nas obe.
Marko nas je sačekao na ulazu kako je i obećao Mariji, sproveo nas je do centralnog dela kuće i izgubio se u gomili.
Kuća je baš ogromna. Najveći dnevni boravak koji sam ikada videla.  Garnitura za sedenje na jednom kraju i  improvizovani šank na drugom kraju, koji se koristi kao mesto za posluživanje.  Dva mladića naših godina obučena u bele majice izigravaju barmene i služe pića razuzdanoj gomili.
Svetla su prigušena, stolovi i tepisi su očigledno izbačeni, a prostor je iskorišćen kao  za podijum za igranje. Atmosfera je prijatna iako je muzika malo preglasna za moj ukus,ali izbor nije loš.Trenutno ide pesma “ Rehab”  od Amy Vanhaus.
"Nije loše!"
Priznajem Tei na uho iako sam u početku bila veoma skeptična.
" Aha,dobra muzika i nema nikoga poznatog! " To nam je posebno interesantno, srednjoškolske žurke gde svako svakog poznaje malo su nam dosadile.
Društvo je mešovito, ima nešto starijih od nas,ali ima i momaka i devojaka naših godina.
Kroz glasne taktove muzike čuje se graja koja dolazi iz pravca terase.
"Idemo tamo!"pokažem rukom.
Pijuckamo naše sokiće nijedna od nas još uvek ne pije alkohol, bar ne po žurkama, ne računam naše privatne terevenke iza kulisa. Ma, prave devojke za primer. Provlačimo se kroz gomilu i izlazimo na napolje na terasu.
Vau,ima bazen,koji je naravno prepun, kao da je podne, a ne ponoć. U  blizini bazena je spoljni đakuzi, takođe pun dobro raspoložene omladine.
"Ovde je super, zar ne?"  pita oduševljena  Marija
"Nije loše! "
Opušteno đuskamo i posmatramo svoje  okruženje. Primećene smo definitivno,vidim po pogledima koji su sve znatiželjini i odvažniji.
Kako žurka odmiče  raste i koncentracija alkohola u krvi, samim tim prostup je otvoreniji i smeliji. Primetim momka duge kose i crnih očiju kako me odmerava. Zgodan jeste ali nije moj tip. Trudim se da ne uzvraćam na sve duže poglede,i baš kao da sam predosetila da će prići šapnem Tei .
" Odoh do toaleta? "
Kada je shvatio da se  udaljavam ,ravnodušno  slegne ramenima,po principu ako nećes ti ima ko hoće.
Momka nemam i ne tražim ga. Posvećena sam školi i druženju sa drugaricama. Nije da nikada nisam imala momka, imala sam ih nekoliko ali  me veze ne zanimaju. Poneki ukradeni poljubac i zagrljaj, dotle otprilike doseže moje skromno iskustvo.
Slična meni je i Tea, samo što ona ima drugi razlog zašto nije u vezi. Tea je ceo život nesrećno zaljubljena u Marka. Naravno on toga nije svestan. Nije čak ni Mariji priznala svoju tihu patnju.
Za razliku od nas Marija menja momke. Čini mi se, svaki vikend je neko drugi u igri.
Nas tri smo dovoljno društvo same  sebi. Srećne smo u svom mikro svetu i niko nam ne treba. Oduvek je tako bilo, još od osnovne škole.

Hodajući dvorištem pogled mi privuče jedan prilično smeo par. Nedaleko od bazena pod senkom velike palme, taman na mestu gde treba da prođem vidim mišićava i tetovirana leđa.
Dragi Bože!
Farmerke  mu ležerno vise  na kukovima  a,gole ženske noge u visokim potpeticama čvrsto obuhvataju  uske bokove. Ne vidim joj lice,   zakljonjena je mišićavom prilikom, primećujem  mršave ruke i jarko crveni lak sa oštrim i dugim noktima.  Grebe ga i ostavlja krvav trag .
Auč!
Čuju se samo uzdasi i jecaji koje ispuštaju.
Brzo se okrenem  i vratim  odakle sam došla, ne želim da primete moje prisustvo. Moja bešika će već nekako  izdržati.