Druga šansa Završena

Četrnaesto poglavlje

Ognjen
Otkako sam se vratio iz Amerike, a ima tome već dva meseca, ne stajem. Diskoteke, klubovi, splavovi, ne biram. Samo mi je bitno da se dobro provedem. Ženske me saleću kao lude, nisam ni tu mnogo izbirljiv. Što više to bolje. Pošto mi je moram da priznam malo dosadilo da svaku noć po celu noć vršljam po Beogradu i tražim nešto novo i drugačije, rešio sam da provod "Dovedem" kod sebe kući. Društvo, vruće ribe, alkohol i dobra muzika, šta više mladom čoveku treba.
Puna mi je kuća poznatih i nepoznatih ljudi ali ne marim. Bitno da je ludo i zabavno, svi su dobro raspoloženi, piju, pevaju..
Ja sam kao i uvek u svom fazonu, dovoljan sam sebi.
Kružim od grupe do grupe, većina se pravi da me poznaje i rado mi se javlja, a neki su ovde po prvi put. Za kratko vreme postao sam čuven po opakim žurkama.
"Dušo jesi li usamljen?" šapne mi ženski glas. Bez stida se pribije se uz mene, iskusno je odmerim konstatujem vruća i zgodna . Ne odbijam.
Nisam iznenađen, dešava se često da me ovakve ribe startuju. A mala je klasična lepotica 21. veka: ultra kratka suknja, duboko dekoltirana majica iz koje kipe silikonske sise. Bezobrazno me pomazi po već spremnom drugaru koji likuje u boksericama.
"Dušo hoćeš li da mi pokažeš kuću?"
Pita a, pogled joj beži prema ležaljkama u blizini bazena. Dalje qod kuće.
"Naravno srce, tvoja želja je moja zapovest" povučem je za ruku prema dvorištu.
Nisam baš toliki egzibicionista, cenim privatnost. Ali ženska je baš nestrpljiva, ne gubi vreme, nasrće na mene, zabija mi jezik do grla, ko zna na čemu je ali baš me briga.
"Požuri dušo ,ne mogu više da čekam". Otkopčava mi dugmad na košulji, ali brzo gubi strpljenje pa ih pokida. Jebote .Dahće i stenje, a nisam je još pošteno ni opipao.
Dobro srce ,kada baš insistiraš.
Prislonim je uz palmu tako nasrtljivu, ima da se sva izbode . I to me zabole. Sama je kriva. Navalila je kao nenormalna. Zakucam se jednim potezom u nju i počnem snažno da pumpam. Grebe me ludača oštrim kanđama dere mi kožu, dok ona uzdiše od zadovoljstva ja stenjem od bola. Ne palim se na sado -mazo kombinacije. Pizda ti materina majmunčino kad ne vodiš računa koga jebeš.
Odmahujem glavom i psujem se sam sebi, kada krajičkom oka preko ramena primetim nešto sitno i plavokoso na metar od nas. Zbunjeno stoji. Videla nas je i ne zna kuda bi napred ili nazad. Ipak se okrenu i ubrzanim korakom nestade. Izgleda kao neko vilinsko priviđenje.
Lepše stvorenje nisam dosad video.
Otrezni me lujka koja mi je konačno pustila krv. Skinem je nekako sa sebe, nisam stigao ni da svršim ovo mi se skoro nije desilo.
Ali njoj to nije ni važno.
"Bio si fenomenalan kao i uvek"mumlja mi na uho.
Kao i uvek! Jebote baš sam moron, već sam je kresao, kako sam mogao da zaboravim ovakve kandže. Zalepi mi još jedan vlažni poljubac i nestade u nepoznatom pravcu.
Žurka je u punom zaletu, svi su poludeli, mislim da trenutno nema trezne osobe.
"Brate, ovde je ludilo, totalno! Najbolja žurka na kojoj sam bio".
Grli me i tapše po ramenu neki od Nikolinih frendova.
Ne poznajem mnogo ljudi, pa sam pozive i organizaciju prepustio Nikoli mom dobrom drugu i Marku njegovom bratu. Momci definitivno znaju da organizuju lud provod.
Popnem se na sprat da izvidim situaciju i proverim da li sve protiče u redu, jebi ga ipak je to moja gajba ne bih voleo da ispadne neki problem i da mi se policija nakači na vrat. Ipak je ovo poštena kuća. Za ruku me povuče jedna od poznanica.
"Ognjenje, ljubavi gde si ti do sada? "
Ni odgovorio nisam ,a već smo se našli u kupatilu. I opet ista priča, ona željna i voljna, a ja suv još od malopre, pa rekoh hajde kad se već velikodušno nudi. Međutim taman kad mi je bilo najuzbudljivije slatko priviđenje od malopre opet uleti na pogrešno mesto. Pravim se da je nisam primetio, gledam krišom u ogledalo,širom otvorene plave oči zure u nas. Mlada je , i previše, ali je svejedno prelepa tako zbunjena. Naposletku se ipak se setim gde sam, usred jebačine, pa joj nestrpljivo dobacim.
"Devojčice ukoliko se odmah ne izgubiš odavde pomisliću da želiš da nam se pridružiš. "
Šok, neverica , stid, sve se to ogleda u plavim očima, za nekoliko sekundi se zacrvenila kao bulka. Nisam normalan trenutno sam do jaja zakucan u jednu žensku a divim se i flertujem sa drugom. Goreću u paklu.
"Ognjene dušo, kada si počeo da deliš pozivnice za žurke po vrtićima." Bestidno provocira moja poznanica. Jebo joj pas mater. Ne smeta joj publika, naprotiv uživa.
Ona slatkica ne zna gde da gleda izvinjava se, pokušava da pobegne ali ne može da pogodi vrata. Ne izdržim pa se nasmejem.
Ovo mi se nije skoro dogodilo dva pokušaja, nijedan pogodak ,a za sve je krivo vilinsko priviđenje.
Samo da je nađem. Pažljivo tragam za dugom kosom boje meda i zbunjenim plavim očima.
Provlačim se kroz zagrejanu masu.
Već sam odustao. Zagušljivo mi je i vruće, čini mi se da nemam vazduha, moram da pobegnem dalje od svih. Odjednom mi smeta sva ta buka i galama. Izađem napolje, uputim se prema klupama, tamo je ipak mirnije.
Ko traži taj i nađe, ugledam je.
U kratkoj suknjici koja tera na greh, zatvorenih očiju,zamišljeno sedi.
Bingo, Ognjene!
Nabacim mangupski osmeh pa nastupim u svom stilu.
"O, koga ja to vidim ovde? Mala vojajerka. Tražiš novu žrtvu. "
Sednem odmah pored nje, ne tražim dozvolu.
Iznenađeno me gleda, nije srećna što me vidi, ali me ipak znatiželjno odmerava od glave do pete. Hm, mala nisi baš ravnodušna.
Uznemirena je, gleda levo, gleda desno. Obrazi su joj rumeni, sva mi je ljupka i slatka. Ne znam šta me je spopalo, mala plava vila, zvučim kao lik iz neke ofucane bajke. Ja ne posmatram devojke kao ljupke. Ili je dobra riba ili ne.
Hop, ustade odjednom, pa izgubi ravnotežu nisam ni trepnuo , a već se našla u mom krilu. Hmm, božanstven osećaj.
Muca i štuca "Izvini..."
"Molim te... "Ma ništa mala , meni je super uživam. Držim je bezobrazno oko vitkog struka, jebote sva je putena, pojeo bih je.
Nespretno se trudi da ustane ali namerno migoljim i otežavam joj. Brzo me je provalila.
Umiri se na trenutak pa me počasti jezikovom juhom, a onda pobegne iz mog krila.
Ne prestaje da seva, grmi mala samo tako. Ko bi rekao?
Ignorišem je. Suviše je teško da pratim šta priča i uživam u lepoti ispred mene.
"Lepa si , kako se zoveš? "
Pitam, ne reagujem na uvrede koje samo zvižde na moj račun. Prilazim joj korak po korak, glumim da sam uvređen dok ona uplašeno izmiče, namerno je guram prema klupi. Viši sam skoro za glavu i po i duplo teži od nje. Mirišem joj kosu, Dragi bože. "Breskva i svila,mmm." Pomozi mi.
Ne izdržim već zalepim svoje usne na njene meke i slatke. Prigrlim je čvrsto uz sebe. Ništa lepše i ništa slađe u životu nisam probao. Ljubim je željno i gladno kao da nikada nikog poljubio nisam. Vruće mi je hoću da izgorim. Sav sam napet i tvrd, i to samo od jednog naivnog poljupca. Naivnog jebote. Koja sam budala pa ona je još uvek dete.
Naglo je ispustim, skoro sam osetio bol kada sam je odvojio od sebe.
"Jebote nisam normalan! "galamim na sav glas.
"Koliko uopšte imaš godima i ko te je pustio da budeš ovde?"
Galamim jer sam besan i ljut, mala me je začarala izgubio sam razum.
Ne petljam sa klinkama. NIKADA.
Gleda me iznenađeno, nije očekivala da tako reagujem. Nisam ni ja. Izgubio sam jebenu kontrolu nad svojim ponašanjem . Ognjene kretenu.
"... ti si ...uobražena.... muška svinja". Tras, udari me najjače što je mogla. Zvoni mi ušima. Ništa bolje nisam ni zaslužio.
"Idi odavde, dreknem na nju". Krivo mi je ali nisam baš toliki paćenik da zavodim maloletne klinke.