Druga šansa Završena

Dvadeseto poglavlje

Kraj je jula, raspust je počeo, a ispiti za ovu godinu su položeni.  Umorna sam ali veoma zadovoljna postignutim rezultatima.
Ognjen se priprema za povratak u Ameriku.
Po njegovim rečima planira da prebaci posao u Srbiju i da se definitivno preseli ovde.  Bićemo razdvojeni neko vreme, možda mesec dana, obećao je ne duže. Izdržaću, bodrim sama sebe. Srećna sam jer više neću strahovati kada će otići i da li će se vratiti.
Tea, Marija i ja planiramo da njegovo odsustvo iskoristimo i otputujemo na more. Nismo se još uvek odlučile gde ćemo, pregovori su u toku.
Ja navijam  da se opredelimo za Grčku, Tea za Hrvatsku, a Marija za Crnu goru jer po njenoj priči tamo je najžešći provod. Navodno ove godine pola društva letuje u Budvi.
Svaka ima svoje argumente za i protiv, i naravno svaka misli da je u pravu.
"Marija, zašto si toliko zapela za Grčku, tamo smo bile prošle godine?"
"Bile smo ali samo sedam dana sećaš se da smo se vratile ranije jer je Verka imala napad histerije kada je čula da sam ipak upisala dizajn."
Sve vreme je čvrsto verovala da ću se na kraju predomisliti i upisati prava ili ekonomiju.
"A ti Marija,zašto si zapela za Crnu Goru, tamo smo pa skoro odrasle, hajdemo da obiđemo  Pulu, Poreč, Rovinj. Od Rovinja smo…na  sat i nešto  od Trsta, a tri sata do Venecije. Nisam nikada bila u Istri, prelepe plaže kristalno plavo more, a uveče dragi bože, muzika, dobra hrana devojke razmislite".
Cvilećim glasom nas ubeđuje.
Ali ne da se Marija izbacuje argumente, ne ostaje joj dužna.
" Tea, ima vremena za obilaske! Hej devojke idemo ovo leto u Budvu. Videćete svako veče provod do zore." A onda sa lukavim osmehom na licu jer zna da pobeđuje u ovoj debati izbacuje kec iz rukava.
"Marko ima odličnu kombinaciju za smeštaj." 
Na reč Marko, Tea se trgne, a okice joj zasijaju posebnim sjajem.
" Ne znam Marija, meni se baš ide na hrvatsko primorje. Jesi li sigurna da je dobar smeštaj?"
Aha, baš tebe mnogo interesuje smeštaj, spavala bi i u šatoru samo da mu je što bliže.
"Naravno pa Marko ide sa nekom svojim ortacima, biće nam super. "
Prekinem ih u pola jer shvatam da je Tea kupljena, gotovo, već se pakuje sa Budvu. 
" Ja bih opet da ponovimo Rodos, dobar hotel, toplo more,da se sunčamo i uživamo bar deset dana."
Prevrnuše obe očima.
" Devojčice, značajno me pecnu Marija, " sigurna sam da ćeš na tako nešto ići sa Ognjenom kada dođe iz Amerike, želimo ovo letovanje da pamtimo po dobrom provodu i žurkama. "
"Šta hoćeš da kažeš da u Grčkoj nema provoda i žurki, svaki put do sada nam je bilo fenomenalno.
"Ili ste već zaboravile? "
Svađalački ih pitam.
"U redu, u  redu! "
"Hajde da glasamo!" Mudrim tonom kaže Tea.
"Kako ćemo da glasamo ima nas samo tri i pri tome svaka ima svoj predlog." Upitam naivno.
"Možda se neko od nas u zadnjem času predomisli. "
Ok,sedimo već dva sata u kafiću  i niko nije odustao. Izvadim iz  torbe blok i dam svakoj po papir da se izjasni.
" I dalje mi nije jasno kako će ovo da uspe," pričam sama sa dobom dok se Marija  i Tea značajno zgledaju.
"Neka glasanje počne", ironično kažem, svako glasa za dva predloga koji bude imao najviše glasova taj usvajamo."
Naravno izbor je pao  na Marka to jest na Budvu.
Tea je presudila, a Marija se zadovoljno smeškala kao mačka koja je upravo pojela vrapca.
Nije mi krivo što moj predlog nije usvojen, nas tri u stvari uživamo da se raspravljamo i ubeđujemo  oko svega i svačega, tako je oduvek. Najvažnije nam je da smo zajedno sve ostalo je svejedno.

Nekoliko dana kasnije

Ispraćam  Ogija na aerodrom, stislo me je i hoću da plačem. Nećemo se videti mesec dana.
" Majo ljubavi, nedostajaćeš mi!"
Grli me i čvrsto pribija uz sebe.
Zagnjurila sam glavu u njegovo naručje i ništa ne progovaram. Ne mogu.
" Videćeš brzo će ti proći vreme," teši me ljubav moja vidi da sam na rubu da zaplačem.
" Uživaj sa drugaricama, nadoknadite propušteno, bio sam sebičan zadnjih nekoliko meseci često sam te krao od njih".
Klimam glavom uz njegove grudi i ne podižem pogled, čvrsto se držim za njega ne želim da ga pustim.
"Ljubavi", vrhom kažiprsta mi podiže bradu i tera me da ga pogledam.
Oči su mi pune suza, gubim se u  plavetnilu. "Mnogo ćeš mi nedostajati", promucam nekako.
"Volim te najviše na svetu! Sinoć mi je bilo prelepo."
Na reč sinoć  široko se nasmešim. Setim se koliko smo uživali.
"Moja slatka devojčice nemoj da budeš tužna, doći ću čim pre. ."  Zaista sam pateična ne ide na godinu dana, dolazi kući za jedan mesec. Jedan mesec uh….
"Zvaću te kada sletim".
Vikala bih na sav glas koliko ga volim ali ne mogu da prevalim preko usta te dve reči, čak ni sada.
"Dođi mi brzo,čekaću te". Ljubim ga i grlim, grickam mu usne i milujem topli jezik uživam u njegovom ukusu.
"Mmm, moram da idem ljubavi , ako nastaviš tako da me ljubiš vratićemo se kući ."
" Stvarno?" Odmah prekinem ljubljenje i vragolasto ga pogledam.
"Da, a onda ćeš me sutra opet pratiti pa dokle stignemo." Hm, ozbiljno razmišljam o predlogu.
"Šalio sam se ljubavi". Brzo odmah doda, vidi  da je vrag odneo šalu, ko zna šta bi moglo da mi padne na pamet.
"Što pre odem brže ću se vratiti. "Cmokne me nežno u obraz.
"Volim te! "
Tužno se nasmešim i konačno ga pustim. Bolno uzdahnem, skoro zajecam. Majo, Majo gora si od najgore!
"Znam ljubavi sve znam, nedostajaćeš mi! "
Mahne mi i ode.
"I ja tebe volim ," šapatom kažem i najlepše reči ostanu da vise u vazduhu. Nije ih čuo.