Druga šansa Završena

Prolog

Decembar 2013. Beograd

Ne, nisam te zaboravila!
A pokušala sam, nije da nisam.
Više puta, stotinu puta...Uzaludno...
I svaki put kada me pogledaju kristalno plave okice, setim se.
Svaki put kada se slatko nasmeši, setim se.
Prognana, ostavljena od svih, izložena osudi i zaboravu, nosim svoj krst ponosno i dostojanstveno.
Uzdignute glave sa osmehom na licu.
Ne dozvoljavam im da vide koliko me boli i vređa.
Bila sam spremna, zbog nas, da objavim rat celom svetu.
Nisam se plašila.
A onda, ljubavi moja, kada sam najmanje očekivala,
" Ciljao si i pogodio".
Bez greške, precizno i hladno, ranio si svoju metu! Zabio si oštri nož u moje mlado i iskreno srce, raspolovio ga.
Bez dvoumljenja, poverovao si u laži! Nisi se premišljao, ni tren!
Pala sam gadno i mislila sam da nikada neću ustati.
Ništa me u tom trenutku nije toliko zabolelo, koliko tvoja osuda i prezir u očima.
Okrenuo si mi leđa!
Srušio si celi moj svet!
A sada, nekoliko godina kasnije, kada sve sagledam sa pristojne udaljenosti vidim da nisam bila u pravu.
Jer ja već imam ceo svoj svet!
Ona me čini srećnom, zbog nje pomeram zvezde i nebo, i ne bih je menjala ni za šta na svetu.

" Mama,mama jos, jos! "
Nežni glasić moje trogodišnje kćerke odjekuje u malom ali nadasve lepom i udobnom kupatilu. Greje mi dušu i ispunjava prazno srce iskrenom i nedužnom ljubavlju..
" Može li ovako!"
Upitam malo čupavo stvorenje prekriveno penom. Strpljivo pravim balone od sapunice, dok moja plavooka devojčica sedi i uživa u kadi punoj pene. Radosno klikče i prska sve oko sebe. Više sam mokra nego suva ali mi ne smeta, uživam u našem malom večernjem ritualu.
" Ena oce jejiki, mamice jejiki!"
" Dobro ljubavi evo stiže jedan veliki. "
" Jupii! Puk,puk! "
Imitira zvuk raspršenog balona ,a onda me zadovoljno pogleda i nestrpljivo uzvikne.
" Jos jedan, mamice!"
Posebno je čini srećnom kada prstićem probuši balon, a sapunica je prsne po nosu.
" Leno još jedan i kupanje je završeno."
Kažem strogim glasom jer kupanje traje već pola sata i plašim se da se ne prehladi.
" Dobjo mamice,jos jedan."
Kako sam dunula balon tako se zvono na vratima oglasilo. Iznenađeno poskočim, ne očekujem nikoga. U ovo vreme pripremam Lenu za spavanje, a svi moji prijatelji to znaju i obično izbegavaju posete u to vreme.
" Lenice budi dobra ide mama da proveri ko je, dolazim za minut. "
" Dobjo!"
Poslušno odgovori i nastavi da se brčka u penušavoj kupci.
Trčečim korakom uputim se prema vratima, jer je nikada ne ostavljam samu i bez nadzora.
Zvono se još jednom oglasi, ko god da je izgleda je baš nestrpljiv.
" Evo, idem! "
Zadihano otvorim vrata i ostanem zaleđena ,vilica mi je pala na dole,a oči sam širom otvorila . Šokirano, zurim u prizor ispred sebe.

Ognjene!

Majo!