Druga šansa Završena

Peto poglavlje

Zaista Vuk mi se javio sutradan u podne. Izvinio se jer je morao da me napusti u sred večere.  Po njegovim rečima, morao je još isto veče da se vrati u Kragujevac ,a zašto nisam najbolje razumela.
Pomenuo je bivšu devojku njegovu veliku ljubav i mene koja sam divna ali da je on svestan da nisam toliko zagrejana za njega. Uglavnom složili smo se da ostanemo prijatelji i da popijemo kafu kada stigne u oktobru u Beograd.
Na kraju razgovora pomenuo je nešto što nisam najbolje shvatila.
" Majo samo da znaš Ognjen je mnogo dobar, ne dozvoli da te uplaši njegova impulsivnost i nepredvidivost,mislim da se zagrejao za tebe. "
" Ćao,vidimo se! "
" Vidimo se!"
Ostala sam zatečena, zbunjeno zurim u telefon.
Da li mi je on to upravo nabacivao svog brata?
Uglavnom septembar se neosetno izvukao,brojim dane do početka prvog semestra,veoma sam srećna i uzbuđena. Po preporuci Marijine kume počela sam dva puta nedeljno da radim u jednom malom ali  po kvalitetu neprikosnovenom modnom studiu.  Radim kao pomoćnik ,obavljam neke jednostavnije stvari u salonu ,porube,ručno i na mašini,učim kako pravilno da izvučem kroj.  Učim od žene koja ima godina koliko i moja Verka i pravi je modni mag u svom poslu. Naravno za nju radi sposoban tim ljudi, sačinjen od  dizajnera i nekoliko krojača. Profesionalci koji svoj posao obavljaju  vrhunski a,ona je tu da poduči zainteresovane mlade glave i pomogne u odluci da li nešto izlazi van salona ili ne. Plata nije loša, mada ovo ne radim zbog novca,više zbog iskustva i znanja.
Moji naravno nemaju pojma. Poludeli bi da znaju kako im kćerka provodi svaki slobodan trenutak. Novac koji zaradim odvajam na stranu, imam svoj tajni fond,gde sve što dobijem i zaradim ne trošim,čuvam ako mi slučajno zatreba za nešto važno.Sa njima se nikada ne zna. Nažalost skloni su ucenama i vrlo često koriste moju mladost i finansijsku zavisnost  da me nateraju da radim šta oni žele. Zato sam više nego spremna da zagrizem i za početak završim fakultet ,a potom samostalno živim.

Propisno parkiram moju dragu Bubu na parkiralište i uputim se na fakultet. Predavanja su počela, ne propuštam ni jedno. Posle predavanja odlazim u modni u studio i tako u krug.
Sreda je jedini dan koji posvećujem sebi  kao i   druženju sa drugaricama.
Danas je dan za kozmetičara i frizera. Društvo mi pravi Marija ali samo pola vremena jer žuri nazad na faks.
Ona je upisala kriminalistiku. Često vežba i prilično je ojačala.
Krhke je građe ljudi je nikada ne bi povezali sa tako opasnim zanimanjem.
" Marija,opet žuriš? "
" Moram Majo!" ljubi me u obraz. " Imam vežbe iz informatike, a tip je totalni frik ako propustiš  samo jedan čas uzme te na zub i nadrljao si."
" Vidimo se kasnije,ćao! "
"Ćao! "

Stojim ispred izloga knjižare i radoznalo čitam nove naslove. Premišljam se da li da uđem unutra ili da prvo ručam? Stomak me tužno opominje da je prazan. Pritisnem rukom bolno mesto. Odjednom me dobro poznati glas preseče.
" Vidi,vidi devojčica,dugo se nismo videli!" mangupski  mi se smeška, dok me plave oči  skeniraju me od glave do pete.
Nosim moju omiljenu kombinaciju izbledele iscepane farmerke ,bela majica na jedno rame, vrišteće roze nokti i sveže isfenirana kosa. "
"Lepa si kao i uvek !"priđe i cmokne me u obraz kao da smo stari prijatelji.
Pravi je davež,ispravka slatki davež!
"Ćao,Ognjene! Kako si? " Stidljivo mu se nasmešim.
"Uh" još jednom me odmeri, "Sada sam odlično,hajde idemo!" Uzme me za ruku, tačnije isprepliće svoje prste sa mojima kao da smo momak i devojka i odlučno me povede u suprotnom pravcu od knjižare.
" Hajde, vodim te na jedno mesto. "
"Hej,hej dečko stani malo!" kočim petama i neću da se pomerim.
" Ne može to tako! "
"Kako?"zastane nevoljno. Očigledno ga nerviram. Prekidam ga u njegovoj nameri da me kidnapuje. Upitnim pogledom zuri u mene, gleda me  prelepim plavim očima kao da sam pala sa Marsa.
" Pa tako,vidiš me prvi put  posle mesec dana i vučeš sa sobom gde ti se prohte. "
" Možda imam obaveza, a možda samo ne želim da budem u tvom društvu. "
" Hm, Majo, imaš li nekih obaveza?
"Ne ali…" preseče me ponovo.
" U redu, onda idemo. Veruj mi, devojčice, mogu da budem dobro i zanimljivo društvo kada hoću. Obećavam nećeš se pokajati. "
" I još nešto…tiho mi šapne od toplog daha podignu mi se dlačice na vratu.. Uh…
" Čuo sam ti stomačić, tužno zvuči."
Nežno me bocnu kažiprstom u stomak.  "Znam odlično mesto", mrda obrvama i smeška se.
" Hajde mala kreći. "
"Dobro,pobedio si! "
"Ja uvek pobeđujem nemoj to da zaboraviš. "
Odveo me je u Mek. Neverovatan tip. Napunili smo  kese kojekakvim đakonijama i seli u  obližnji park da jedemo.
"Mm," zatvorenih očiju grickam kromiriće i burger,
"Dobro."
"Aha, nisam ni znala koliko sam gladna. "
Sedimo jedno uz drugo na klupi, uživamo u ukusnoj hrani i gledamo u Dunav. Toplo popodnevno sunce nas greje kao da je leto. Na neki način i jeste ali Miholjsko. Sve je u toplim bojama jeseni, moje omiljeno godišnje doba.
" Kako ti je na predavanjima? "Prekine me u mojoj uživanciji.
" Zanimljivo, za sada sam zadovoljna,a ti? "
" Reci devojčice? " Nesvesno se naginje prema meni.
" Kako provodiš slobodno vreme okupljaš li još uvek onaj harem? "
"Ljubomorna?" nestašno me pogleda onako šeretski ispod oka, pa pomeri pramen kose koji mu uporno pada u oči.
" Ne, naravno, pitam sigurnosti radi, vidiš mnogo blizu sedimo otud znam, nisam ponela sprej za dezinfekciju. "
" Nevaljala mala",čupne me za pramen ali me odoli, pa ga prvo pomiriše, "Mmm nije breskva ali je lepo. "
"Čuješ li se sa Vukom? Iznenada pita,a istovremeno najnežnije provlači vrhove prstiju kroz  kosu.
Prija mi dodir,mogla bih da zaspim,
"Hm, molim? "
Priđe mi još bliže, osećam toplotu njegovog tela. Nežno me mazi, a ja nisam u stanju  da se oduprem osećanjima koja su me preplavila.
" Ti si kao malo mače. Prejelo se, pa sada  dok ga maziš zadovoljno prede,nemoj da mi zaspiš". kikoće se bezobrazno.
" Nešto si me pitao? "
" Zaboravi!"
Jednom rukom me dodiruje po kosi, a drugom privlači bliže sebi, naglo otvorim oči. Ju,hu Majo šta to radiš???  Kao da me je  hipnotisao, gubim se u plavetnilu  najlepših očiju koje sam ikada videla.
Ne pomeram se, a svesna sam da moram nešto da preduzmem inače sam izgubljena.
" Prelepa si, začarala si me, tako nežna i mirisna.  Devojčice, moram da te poljubim. "
Mora da me poljubi,mmm. Jebote Majo!Nekako se osvestim. 
"Nemoj, šta ti pada na pamet, ne želim!" Praktično skočim sa klupe.
" Ne vredi ti da bežiš od mene."
Ustane i on, nadvisio me je  za glavu i po.
Samo zato jer sam u patikama.
I stvarno osećam se kao neka nevaljala devojčica, sklona nestašlucima.
" Hvala ti na ručku, zaista mi je prijao.. Ćao,Ognjene!"
Brzo kažem,pa se okrenem da pođem.
" Hej, devojčice! Nemoj da ideš, nismo se dogovorili kada ćemo se opet videti?!"
A,ne tako brzo kao što misliš.
" Ne znam imam mnogo obaveza."
"Majo ne okolišaj, čekam te sutra na istom mestu, nemoj da nisi došla naći ću te. "
Svašta li ovaj umišlja,ne izgovaram naglas naravno.
Potvrdno klimnem glavom.
"Dobro".
Gleda me sumnjičavo zna da lažem ali ćuti.
" Dobro mala, sutra u isto vreme. "
"Ćao,"mahnem mu i skoro sam zakoračila,kada me naglo privuče sebi i promuklo šapne
" Nisam te poljubio,nemoj  da mi uskraćuješ poljubac. "
Zalepio je usne na moje, ne pušta me, ljubi me prvo nestrpljivo i gladno, a onda odjednom promeni pristup u nežno i senzibilno. Bože, ovo je tako dobar osećaj.
Napravio mi je haos u telu. U glavi mi vlada  totalna konfuzija, a srce jadno lupa kao ludo. Nije ni kod njega bolje, kroz majicu osećam kako mu lupa srce, hoće da iskoči. Uzvraćam poljubac željno, prilepila sam se uz čvrsto mišićavo telo, kada bih mogla ušla bih u njega.
"Uh, Majo,ovo je bilo baš ,uh"…
Odgurne me pažljivo od sebe, skoro pa osećam fizičku bol zbog razdvajanja. Ubrzano dišemo oboje, zurimo jedno u drugo, niko od nas nije očekivao ovako žestoku reakciju. Najzad nekako progovori
" Idi sada ili te vodim kući." Otvoreno mi zapreti.
Beži Majo odavde dok si još čitava!
Nisam čekala da ponovi.
Uzdrmao me je ovaj poljubac sva treperim i drhtim.
Nikada me niko nije ljubio ovako intenzivno i strasno, probudio je svaku ćeliju u mom telu. Ovaj čovek  nije za mene šapuće mi ono malo razuma što mi je preostalo,dok telo poručuje sasvim suprotno, raduje se i klikće da je on taj.
Naravno sutradan nisam otišla na dogovoreno mesto i nije mi žao. " Bolje sprečiti nego lečiti. "