Druga šansa Završena

Sedamnaesto poglavlje

Jebeno je prezgodan. Lepši nego ikada. Kosu je ošišao na kratko i stilizovao gelom.  Nosi farmerke i crnu košulju. Oko vrata diskretno svetluca  ogrlica od belog zlata.
Crna Majo bar zatvori  usta nemoj toliko da sliniš.
Nasmešim se Marku, a nazdravim obojici.
Nastavljam da pevam iako sve u meni tuguje...

Da još nije prestalo
Da nikad neće prestati…

             ***
A ti me nisi prestala
I nikad nećeš prestati…

Svakim delićem svoga bića osećam njegovo prisustvo, kao magnet okrećem se prema svom  suprotnom polu.  Privučena nekontrolisanom silom  privlačnosti na koju nemam ama baš nikakvog uticaja. Sudar je neizbežan iako se ja uporno borim se protiv nemogućeg. Stojimo jedno naspram drugog i hipnotisano se gledamo.Niko i ništa ne postoji između nas.
Nikada do sada nisam izgubila svest, ali večeras sam na korak od toga. Vrti mi se u glavi, gubim dah. Plitko i ubrzano dišem, a srce hoće da izleti iz grudi. Klasičan panični napad.
Ako se uskoro ne izgubim odavde,tačno ću da umrem.
Samo za trenutak borbu protiv  magnetne sile nadjačava  ona iskonska bazična borba za  život.
Nivo adrenalina i kortizola u mojim venama  su taman toliki da mi je telo spremno za beg.
  A onda na svu moju muku ležerno i opušteno  mi  priđe Marko.
Zagrli me  zaštitnički oko struka i kao da malopre nije bio u fazonu  razbijača Ralpha kaže.
"Majče vidi ko nam je došao. "
"Sećaš li se mog druga, brata Ognjena?" Smeje se bezobraznik i namiguje mi, a sve zna!
MARKO!!!! Jebem li ti sto majki  lažljivi , kada bih pogled mogao da ubije,ubila bih ga iste sekunde! 
"Zdravo devoj…ovaj Majo!"
Pozdravi me  nekako  ravnodušno, hladno.
"Zdravo Ognjene, kada si stigao?" Nekako promucam.
"Pre sedam dana". Nezainteresovano odgovara
SEDAM  DANA! Nisam imala pojma. Niko mi ništa nije rekao. Nisu ni mogli kada je OGNJEN zabranjena tema. Šta sam tražila to sam i dobila.
"Kako si Majo? "
"Dobro." Lažem bez pardona.
"A ti?" Pitam, dok mi se dlanovi besomučno  znoje,a  telo izdajnički podrhtava..
"Odlično," nasmeši se zadovoljno.
"Drago mi je što smo se videli".Ovog puta ne lažem, zaista mi je drago što sam ga videla, makar i ovako. Krenem  napolje,ako ne izađem odavde i udahnem malo svežeg vazduha ,onesvestiću se.
"Dolazim za minut, idem da se osvežim." Šapnem Mariji koja celo veče prati Teu i Marka, a sada je pažnju prebacila na nas dvoje.
"Važi  d e v o j č i c e!" Namigne mi drsko.
Halapljivo udišem vazduh, noći su još uvek hladne i sveže, gotovo zimske iako je mart na izmaku. Izašla sam samo u tankoj haljinici, na jaknu nisam ni pomislila.
Skrivam se od sebe, od svih, u pustoj letnjoj bašti. Grčevito stežem  metalnu ogradu i gubim pogled u daljinu.
Zurim u noć obojenu svetlima ogromnog  grada, mog rodnog grada, mog Beograda.
Gušim se.
Teško mi je.   
Želim da pobegnem što dalje odavde, želim da smirim ovu uznemirenost i ublažim bol koji me kida sloj po sloj.
Majo ne budi kukavica,prestani da bežiš, vrati se odmah  unutra. Moje drugo ja, me u isto vreme kudi i bodri, pokušava da me natera da reagujem. Pomerim ruke od ograde, obgrlila sam se rukama, podrhtavam, više od šoka nego od hladnoće. Zatvorenih očiju duboko udišem i izdišem. Sama sebe smirujem.  Ne želim ostatak večeri da provedem skrivena u nekom čošku.
Dobro, spremna sam! Ulazim.
Pridružim se Mariji koja se pretpostavljam ubija od dosade sama između dva idiotska para, mislim na Teu i sebe i naše nesuđene momke.
"Majo, jesi li ok?"
"Odlično sam", osmehnem se od uha do uha.
Nastavim da pijuckam piće i lagano đuskam. Izbegavam da gledam u sto pored našeg, koji je sada već pun,
“Malo društvo se okupilo,pa  cirka” kako bi Ognjen rekao. U to malo društvo moram da svrstam i Ogijevu staru- novu žensku. Viki, Vikicu ili tako nešto koja mu visi oko vrata i šapuće nešto već pet minuta.
"Ako želiš da idemo, možemo! "Kaže mi Marija.
"Razumeću, tip je kreten. Gleda u njega i Vikicu.
"A bratu Marku ću očitati bukvicu prvo zbog divljačkog ponašanja, a onda  zbog iznenađenja večeri. Nismo imale pojma da će večeras biti ovde. Čule smo da se vratio i znale smo da postoji mogućnost da svrati ali nismo imale pojma za ovo.".
" Otvoreno i bez ustezanja zuri u novokomponovani par.
"Ma pusti to, Marija nije važno. Hajde da igramo, obožavam ovu pesmu. "
"Slušaj… "