Druga šansa Završena

Četvrto poglavlje

Pogledam u njegovom pravcu i vidim da me namrgođeno gleda, ponosno uzvratim pogled simpatije su Vam uzvraćene Vaša arogancijo!
Restoran je pun, na ulazu nas dočekuje ljubazni konobar i odovodi do rezervisanog stola za četiri osobe.
Malo me iznenadi što je rezervacija za četiri osobe ali mi Vuk objasni da je Ognjen još pre dva dana izvršio rezervaciju.
Dakle "Batica" broj dva je glavni organizator našeg " Double date"našalim se.
"Izvini, video nas je pre neko veče kako šetamo po Knez Mihajlovoj nije stigao da nam se javi,pa je predložio da svi izađemo pre nego odem u Kragujevac.
Iskreno mislio sam da je zaboravio na to, kada sam ga pitao da mi predloži zanimljivo mesto za izlazak ,rekao je da ne brinem i da će se pobrinuti za to i ja sam malo iznenađen.
Često radi stvari po svom i na svoju ruku, nisam ga očekivao večeras ali nisam ni preterano iznenađen. "
" Izvini još jednom, Majo!" Nežno me uhvati za ruku.
Hm prepredeni lisac, pitam se šta li je smislio ?
Još uvek me drži za ruku kada se dotični gospodin pojavljuje ali bez Crvenokose".
" Izvinite što kasnim ali morao sam Aniku da ispratim do taksija.
Nažalost nešto nepredviđeno joj je iskrslo. "
Ne izgleda uopšte kao da mu je žao,ali neka bude kako on kaže.
" Nadam se da je sve u redu . "
" Jeste naravno, ne brini. "
" Izvoli sedi." pokaže mu Vuk na slobodnu stolicu.
Opušteno seda baš ga briga što je večeras totalni višak.
Bez stida i griže savesti uzima sa stola meni, nekoliko trenutaka razgleda ali ne udubljuje se. Očigledno je isplanirao i šta ćemo da jedemo. Najnormalnije kaže:
" Preporučujem vam teletinu i krompir ispod sača,nećete se pokajati."
"Majo, slažeš li se?" upita me Vuk.
" Naravno ako ste vi za meni odgovara. " Pri kraju sam strpljenja. Ne želim da se nadmudrujem sa njim oko izbora hrane, samo neka se već jednom završi ova parodija od izlaska.
" Posle probaj pitu sa malinama,prelepa je. "
Dobacuje trinaesto prase, a na licu mu blista zadovoljni osmeh. Valjda je srećan jer nam je upropastio sastanak.
Kao da nije dovoljno što je upao nepozvan,još mi velikodušno savetuje koji dezert da uzmem.
" Ti baš voliš da planiraš ... za druge." bocnem ga bezobrazno čisto da zna da znam.
" Ognjen je poznat po tome da je uvek za nekoliko koraka ispred svih nas."
Zaista ! zajedljivo prokomentarišem ne mogu da glumim hladnokrvnost kao on. Ko zna šta li je isplanirao,ništa mi se sviđa, nešto mi ne štima u celoj priči.
Naručimo kako nam je predložio.
" Batice, moraš li baš sutra da ideš kući zar ne možeš da ostaneš još malo?" promeni temu i okrene se od mene pa svu pažnju usmeri ka Vuku.
" Nažalost moram imam neke važne stvari da završim u Kragujevcu, pre nego što se definitivno preselim. Inače bih rado ostao. Stisne me nežno za ruku. "
" Hm",nakašlje se bezobrazno " baš šteta pa kako će devojčica bez tebe do oktobra to je celi mesec razdvojenosti."
Upitno zuri u nas, namerno provocira.
"Pa ovaj Maja i ja nismo još... "
Ne brini ti za nas, preživećemo ,što se mora nije teško. "Nacerim se slatko a znam da lažem.
Vuk je vidno odahnuo, mislim da ni on kao ni ja nije razmišljao o tome.
" Dobro, dobro ne bih da budem navalentan i drzak ako se još uvek niste dogovorili... namerno ne dovrši rečenicu.
" Zar, zaista! "prevrćem očima.
" A do kada si ti u Srbiji kako sam razumela Vuka živiš i radiš u Americi?" Moram malo da navedem vodu na njegovu vodenicu.
Malo ga je iznenadilo pitanje do sada ga nisam pitala ništa vezano za njega.
" Ostajem do kraja decembra u Srbiji,a posao mogu da radim od kuće. "
" To je baš zanimljivo,nadam se da će i kod nas zaživeti takav način poslovanja. "
" Hoće sigurno,moderno poslovanje i internet konekcije su svakim danom sve jače možete očekivati tako nešto vrlo uskoro. "
" Nadam se. Mirno odgovorim." Mojoj generaciji internet je dostupan ali ne baš uvek i gde poželimo. "
Čujem zvuk telefona,a potom i Vuka kako smušeno kaže.
"Oprostite me za trenutak moram da se javim. "
Ostali smo sami, iste sekunde napetost u vazduhu je počela da raste.
"Devojčice "
"Majo,"ispravim ga kruto
" Svet je baš mali,zar ne?!"
"Da,hm ko bi rekao? "
" Pa šta ćemo sada?" Nalaktio se na sto i proždire me pogledom.
" Ne razumem pitanje? " Ne verujem šta me pita.
" Pa ti i moj batica,cccc nekako mi ne ide. Majo ja sam te prvi našao, on mi te je oteo. Zvuči kao malu dečak kome su oteli novu igračku.
"Ali ne brini to će se svakako promeniti." Mislim da se upravo trudi da ubedi sebe u to.
" Niste vi jedno za drugo,ne. "
" Šta lupetaš? Koga si ti pronašao? Ko tebe uopšte pita za mišljenje?
Ne znam o čemu pričaš?! "
"Kako devojčice ne znaš? Treba li da te podsetim? Još uvek mogu da osetim miris breskve i meke usne,nisam stekao utisak da ti se nije svidelo. "
" Kako možeš, ja sam devojka tvog brata zar nemaš ni malo obzira, baš si grozan. "
" Nećeš još zadugo,obećavam ti. Devojčice kada si ti u pitanju svi moralni kodelsi padaju u vodu.
O evo ga batica ,ko sme da te prekine u ovako važnoj večeri". Zlobno se nasmeja kao zna nešto što ja ne znam.
Vuk se zacrvenio, neprijatno mu je, ne znam zašto nije njegova krivica što mu je brat neotesani divljak.
"Izvinite još jednom. "
Uskoro su nam poslužili jelo, predivno miriše,
" Mm,ovo izgleda odlično." Ne mogu da izdržim da ne pohvalim,volim dobar i ukusan zalogaj.
" Evo izvoli "kulturno će Ognjen,kao da se malopre nismo svađali, posluži me lepim komadom mesa i krompira.
" Moraš da probaš, još lepšeg je ukusa. "
" Hvala,mmm u pravu si,prelepo. "
" Majo tebe je pravo uživanje posmatrati dok jedeš."
Smeje se Vuk, iako je vidno nervozan,svaki čas gleda u telefon ne razumem šta se dešava.
" Ja obožavam ne samo da jedem već i da spremam hranu. Naravno kada imam priliku za to. Kulinarstvo je moja pasija. "
" Kažeš kada imaš priliku, ne razumem ako želiš da kuvaš uzmeš i skuvaš.
Ali ukoliko si slučajno od onih koji ne uživaju u pripremi hrane samo za sebe slobodno dođi kod mene. Potapše se po grudima.
"Ja ću da jedem sve što mi spremiš, nisam izbirljiv uopšte. "
Ceri se bezobrazno, namiguje mi plavim očima od kojih gubim dah.
Vuk je ponovo ustao.
" Molim vas oprostite ali moram da se javim ."
"Vuče da li je sve u redu?"
Pitam ga zabrinuto,vidim da je beo u licu.
" Želiš li da krenemo,nije mi problem?"
"Ne,ne Majice samo uživaj, srediću ja ,samo da se javim. "
" Ok,kako ti kažeš. " slegnem ramenima. Meni zaista nije problem da odmah krenemo,Ognjen se namrštio i samo nas prati
" Nisi mi odgovorila na pitanje !"opet smo ostali sami,guta me pogledom.
Na koje pitanje misliš? Iskreno zbunjuje kada tako otvoreno zuri u mene.Čini ne nervozno.
" Pa to zašto ne kuvaš kada poželiš? "
Ništa ne može da mu promakne. Nisam želela da otkrijem,samo mi je izletelo. U kući imamo ženu zaduženu za kuvanje,tako da mi roditelji ne dozvoljavaju da petljam po kuhinji, kuvam isključivo kada nisu kući. Naravno on to ne mora da zna.
" Ne znam šta da ti odgovorim, ne provodim mnogo vremena kod kuće, a kada sam kući moji roditelji više vole da jedu hranu koju spremi teta Rada. "
"Teta Rada?" da naša domaćica.
Aha.
" Zanimljivo." Jasno mi je da pokušava da shvati, ali ne dajem dodatna objašnjenja.
" A gde si devojčice kada nisi kod kuće?"
Osećam prekor u glasu, to ga se uopšte ne tiče.
"Prepun si pitanja Ognjene, znaš li da je radoznalost ubila mačku?"
" Devojčice,ne zaboravi da mačka ima devet života, a ja sam joj sličan. "
" Kako i ti imaš devet života? "
Ne nego me nije briga, volim da rizikujem, ne plašim se da uzmem ono što želim." Ne znam zašto ali više nemam utisak da pričamo o mojim kulinarskim veštibama.
"Samo ti si devojčice jedna prava mala enigma, upakovana u zagonetku . Rešiću te, obećavam"
Mislila sam da sam radoznala maloletna voajerka!?
Oh i to, nemaš pojma koliko mi je laknulo kada sam shvatio da nisi maloletna. Prevario sam se onu noć,izgledala si mnogo mlađe.
A sada,ne odolim? Sada si devojčice taman po mojoj meri.
" Majo,molim te izvini ali moram da krenem? "
" Vuče,šta se dešava ? "
" Pa ovaj ne znam... kako da... "
Zamuckuje ne zna kako da mi kaže. Spasio ga je Ognjen koji se naravno ponudio da reši problem. A problem sam naravno ja. Ha,ha,obojici!
" Batice idi slobodno vratiću je ja kada završimo pokaže rukom na pun oval mesa. "
" Možeš li?" zahvalno ga pita,zaista je slep kod očiju.
Nema potrebe !
Krenem da ustajem, ne želim da ostanem sa ovim napasnikom bolje je da se i ja izgubim.
" Taman posla." povuče me ne baš nežno za ruku i natera da sednem.
" Majo uopšte mi nije problem, naprotiv uživaću. Batice idi slobodno reši problem." značajno mu namigne.
Hvala ti Ogi, Majo ne brini u sigurnim si rukama. "
Cmokne me u obraz i izgubi se u vidu svetlosti.
" Najzad, ovako je već mnogo bolje. "
" Šta ovo treba da znači,zašto si mu namignuo? Šta propuštam? "
" Devojčice nemoj da brineš, evo obećavam da će ti se Batica do sutra javiti. Nije moje da objašnjavam,znaš kako je? "
Mrda obrvama i smeje se,ništa ne razumem.
Nije tvoje,ha ,ha, ko bi rekao da si tako pažljiv i uviđajan, ne bih me začudilo da je ovo tvoje maslo.
Ne liči na Vuka da se tako ponaša.
Ljuta sam ali njega to ni najmanje ne uzbuđuje.
" Hoćeš li da probaš pitu od malina ?" najopuštenije me pita.
" Ne,hoću da me otpratiš kući. "
" A, ne nisam pojeo dezert,strpi se malo." pozove konobara i naruči čuvenu pitu od malina sa šlagom istu onu koju pominje po stoti put.
" Mm,hoćeš malo? "
Trenira moje već napete živce.
" Majo ne znaš šta propuštaš, probaj!" Praktično mi ubaci kašičicu usta i natera me da probam.
Zaista ukus je prelep,kiselo i slatko,sočno i kremasto ,topi se u ustima.
Naravno progutam bez komentara.
" Hoćeš li još malo? zaustim da odbijem opet me iznenadi i ubaci mi zalogaj.
Nije mi ništa drugo preostalo,predam se i uživam u prelepom ukusu.
Hrani me kao da je to najprirodnija stvar na svetu, a što je najgore ne bunim se.
" Tako,vidiš da možeš,gotovo."
Spusti zadovoljno kašičicu.Pozove konobara da platimo.
"Molim te dozvoli da podelimo račun." uhvatim ga za ruku.
Trgne se kao da sam ga opekla.
" Ne dolazi u obzir devojčice. Nemoj da me ljutiš. "Štipne me za vrh nosa.
" Idemo sada!" ustane i povuče me za ruku, vidim da je konobar zadovoljan,verovatno je dobio lepu napojnicu.
Spustio je svoju ruku nisko na moja leđa i lagano me navodi prema svom automobilu.
"Mm",osetim kako mi njuška teme.
" Šta radiš to?" pitam zbunjeno.
Breskva,miriše ti kosa na breskvu,kakav ti je to parfem? Mnogo mi se sviđa,dođe mi da te pojedem. " Zagnjuri nos u moju kosu i udahne.
" Mmm, predivno kao i ti."
"Nije parfem običan šampon." kažem a srce mi bije u grudima hoće da iskoči,samo da stignem kući,ovaj čovek me izluđuje,uopšte ne znam kako da se kontrolišem u njegovom prisustvu.
Otvori mi galantno vrata od automobila. " Izvoli Majo uđi!"
Hvala,promucam tiho i sednem. Verovatno izgledam izgubljeno čim mi kaže
" Ne brini devojčice, ovaj put te vozim kući , pustiću brata da se razjasni sa tobom, a posle si moja i ničija. "
Tako je i bilo vladao se kao pravi džentlmen,otpratio me je do ulaznih vrata i mangupski cmoknuo u obraz.
"Vidimo se uskoro devojčice. "
Prelep je i veoma opasan po moje srce,moram da ga se klonim .Čvrsto obećam sama sebi.