TAJKUN 5

11. Neće Nam Je Uzeti

Sadašnjost
Jonuz Holding
Istanbul, Turcija

Dogan

"Pokrenuta je tužba za otmice maloletne Mie Dimovski od strane poznatog turskog milijardera Dogana Jonuza"

"Dogan Jonuz oteo je svoje vanbraćno dete od njenu porodicu"

"Čija je zapravo Mia? Jel istina da je Dogan Jonuz svo ovo vreme znao da dete postoji?"

"Kakve posledice će imati naša zemlja i  biznis zajednica, nakon pokrenuta optužba sa strane Makedonske Ambasade u Istanbula?"

"Šta kaže pretsednik Mahmutoglu na ovo?"

Čitao je sve te naslovnice i stezao pesnice, ovo sranje nije bilo ništa u poređenju sa tužbom protiv njega. Marijin otac drznuo se da pokrene optužbe protiv njega i preko Ambasade zahteva da se dete vrati u Makedoniju. Za svo to vreme niko nije ni pomenuo Mariju, ko da nije ni postojala. Mia sa druge strane nije imala pojam šta se oko nje događa, ona je imala još jednu najbolju drugaricu pored Sibel i ništa više je nije zanimalo osim da zbog Eve naući znakovni jezik. Marija se pre mesec dana prebacila iz Boranove kod njega i sad je bila Menađer za odnose sa javnošću i ona i Mia na sreću, već dva meseca nose njegovo prezime, nešto što njeni roditelji očito ne znaju.

"Dogan šta ćemo sad, bojim se." - bila je zabrinuta dok je sedela u njegovo krilo. Čekali su Tarika da svakog trenutka sa Dilarom dođe kod njega u kancelariju. Nakon što su se vratili sa odmora na Ostrvo, odma su predali zahtev da on prizna Miju i da Maria uzme njegovo prezime. Nikako nije bio siguran sa one njene roditelje, slutio je da će njen nadmeni otac pokušati svašta.

"Videćemo sad šta ćemo kad dođu Tarik i Dilara, ne brini mislim da nam ne mogu ništa, ali nažalost vućićemo se po sudovima, što mi se ne sviđa uopšte." - odgovorio je iskreno i jače je zagrlio, a ona se sva stisla uz njega. Svidelo mu se to koliko je znala biti emotivna i ranjiva, nežna kad je pored njega i Mie, a koliko hladno i daleko, nedodirljivo znala da izgleda kad se pojavi u javnost.

"Sad sam sve više sigurna da sam uradila pravu stvar kad sam pristala da se uselimo kod tebe i da i ja uzmem tvoje prezime. Nemogu da verujem dokle su spremni da idu, tužba za otmicu!!! Na svega toga nijednom meni nisu pomenuli kao da ja ne postojim!!!" - bila je besna, a on je pokušao poljibcima i nežnim dodirima da je uteši.

"Nemogu ni ja, mada sam ovo sve okćekivao ali da idu dotle da nas optužuju to nemogu da verujem. Šta oni žele zapravo kad je ne vole, kad ona ne voli njih, kad je nazivaju pogrdnim imenima?!"- to je bilo ono što mu je najviše paralo mozak. Nije mogao da shvati šta njeni zapravo žele i zašto ne pominju Mariju nigde, nisu je čak ni nazvali.

"Da poprave "grešku" koju su ućinili u mom odgoju. " - gadljivo je ispljunuola i prstima pokazala na grešku. Udahnuo je teško i lice zagnjurio u pregib njenog vrata, gde je otisnuo nežan poljubac.

"Neće nam je uzeti, oni nisu njeni staratelji, ti si živa, postojiš i ona je naša, ne dam vas." - govorio je tiho u njen vrat dok je nežno ljubio, a ona ga grlila.

Odkako je saznao za Miju, odkako je ponovo video nju njegov život se okrenuo naopački. Odjednom više ga nisu zanimale noćne klubove, lude provode i lake žene, sve što o ćemu je nekada u trenucima slobode sanjao, sve o ćemu je kao mladić maštao i želeo, dobio je. Imao je sve pored njih dve, bilo je uživanje videti nju usnulu pored njega svakog jutra. Sreća bi ga preplavili i osmeh bi se razlio na njegovo lice, kad bi mala čupava glavica banula još uvek pospana u njihovu sobu i skoćila na krevet između njih dvoje. Nije postojalo ništa više na ovom svetu što bi moglo više da ga usreći nego njih dve kako spavaju pored njega, kako se radosno smiju, kako pričaju sto na sat. Bože koliko su mogli da pričaju, kad se njih dve upale ujutro, ma to se nije gasilo do kasne noćne sate, a on je uživao u svakom trenutku. Nekada momaćki kutak u desnom krilu na svega tri kata i trista kvadrata u porodičnoj kući, sad je dobio porodićni izgled. Tople boje, velika prostrana, funkcionalna kuhinja i prava trpezarijska masa, dečja igraonica i dečje igračke na svaki čošak bilo je nešto što ga čekalo svakog dana kad dođe kući, a to nešto je grejalo njegovu dušu.
Nekada rasklašni, bkudni sin preko noći postao je obiteljski čovek, ako su se novine pitale, ako su se njegovi najbliži pitali napokon se skrasio i on.