TAJKUN 5

12. Niko Ne Vređa Moju Decu

Sadašnjost
International British Preschool & Kindergarten
Istanbul, Turcija

Dogan

Da nije držao nju u zagrljaju sad bi iskoćio iz automobila i pojurio bi unutra da uzme svoje dete. Ali više nije onaj vetropir koji brine jedino samo o sebi, pa zbog toga morao je ostati sabran i miran zbog nje, a i da ne uplaši svoje dete. Kako su iskočili iz automobila, video je da su Mustafa i Ali već stigli, a očito je i Burak došao u međuvremenu kao i Himli i ostali. Ako je ikada mrzeo to što kao pomahnitala glutnica svi dolaze kad nekome nešto treba, sad je bio svima njima zahvalan kao nikada što su tu.

"Jamal u redu je, ja ću ih svo četvoro uzeti, dobro bre uzeću i Murata ajoooj ženo kad sam decu zaboravio, u redu ne neće da jedu u Mc' Donald's, da, u redu. Jebem ti ludu ženu, šta sam te takvu zavoleo!" - čuo je Tarika kako gunđa iza njih dok im se približavao.
Mustafa se nasmijao, a i ostali na što je on zakolutao očima ko neka žena.

"Problemi u raju Demire?" - od nekud se stvorio i Đevat sa Oskan kao da su oni bili malubrojni, pa još su njih dvojica falili.

"Ma kakvih, dežurstvo prijatelju samo dežurstvo." - odgovorio mu je ovaj, a Mustafa i Ali su se nasmijali od srca, dok su ih on i Maria gledali zbunjeno.

"Jel ti danas uzimaš decu?" - pitala ga Dilara, koja se stisla uz Oskana.

"Čuti ne pitaj svo petoro, ako mi ne uvale još neko u međuvremenu." - odgovorio joj je pa odmahnuo rukom i krenuo ispred svih.

"Bar ti nemaš dve ženske dece na pragu puberteta." - dodao njegov zet, a Mustafa ga pogledao preko ramena, pa dobacio.

"Dok ti ne dođu jednog dana sa "tata trudna sam" miran si." - odvalio je on, a svi su se gotovo zadavili od smeha.

Kako su prešli prag privatnog vrtića sav razgovor je utihnuo, a oni su se uozbiljili. Na pragu ih saćekao jedan od Himlijevih ljudi pored koga je stajala pomoćnica direktora, oboje su ih obavestili da su deca dobro i da ih direktor očekuje. Takođe je mlada vrlo kulturna i poslovna žena, nagovestila da je Marijin otac još uvek tu sa ambasadora, a načelnik policije, kao i socijalna služba su već stigli. Marija je kao i on željela da prvo vide Miju, a zatim da se obračunaju sa njenog oca. Naravno zamenica direktora uopšte nije ni pokušala da ih razubedi u roj nameri pa ih je povela prema zanimalnu, dok su ostali pošli prema administracije.

"Ha! Mamaaaa!!! Tataaaa!!!" - Mia kao da je znala da će njih dvoje doči, pa kako se vrata velike lepo uređene zanimalne otvorila ona se okrenula prema ulazu. Vaspitačica je bukvalno pogurala uz srdačan osmeh na lice prema njima, a ona je skočila na noge i pojurila prema njima.

"Bebo! Jel si dobro dušo mamina?" - Marija je napokon odahnula, a i on kad se Mia našla u njene ruke. Uzela je i podigla u ruke, pa čvrsto zagrlila. Mia je bila sva ozarena i vesela dok je grlila mamu, a on je napokon prodisao punim plućima, sad je bio spreman za okršaj kad zna da mu je dete nasmijano i srećno, mogao je sve.

"DA! Vidite dobila sam peticu sa zvezdicu bila sam danas super, usvari svo petoro smo bili!" - sva radosna je pričala i mahala rukom da pokaže veliku crvenu peticu na svoju ruku. Vaspitačica je došla do njih, kad je Mia podala ruke ka njemu da je sad on uzme u ruke.

"Danas je njihova grupa najbolje završila zadatak koji sam im dala. Trebali su da osmisle savremeni dom od lego kockice i oni su to sve odlično odradili. Svi su dobile petice i vaučer za vikend akademiju za Lego." - rekla je njihova Vaspitačica dok je on sad držao Miju u ruke, a ona je kimala glavom.

"Ha, bili ste najbolji? Pobedili? Ma bravo to je moja lutka, dobićeš još danas još jedan paket lego kocke!" - odvalio je dok je ljubio njene mekane obraščiće, a ona se kikotala.