" Tako si glupa," Draco promrmlja. Prošli smo kraj stepenica i skrenuli smo lijevo. "Nisi trebala da dolaziš ovamo. Tako si glupa."
Za neko vrijeme došli smo do njegove sobe, mnogo sam uplašena. On u tišini zalupi vratima. Njegova soba je mračna, kao i što sam mislila, ali i veća i modernija je. Stolica njegova je od somota a sto za pisanje je u suprotnom dijelu sobe. Kraljevsko veliki krevet se nalazio u centru sobe sa masivnim prozorom, koji bi vjerovatno obasjao sobu sa svijetlom, da je dan. Umesto toga, održavala se crna noć bez zvijezda, ispunjena mrakom i neizvesnošću.
"Dra-"
Prije nego što sam mu se obratila, Draco me uhvati za struk, okrenu ka njemu i snažno me poljubi u usta. Prošlo je dosta mjeseci od kako sam njegov dodir osjetila, mjesecima sam provela samo sjećajući se njegovog mirisa i njegovog glasa, i zbog toga sam ga jako odgurnula od sebe. "Nedostajala si mi," ponavlja. Zvučao je kao da hoće da zaplače. "Oh Belly, nedostajala si mi puno."
"Nedostaješ mi i ti isto, ali-"
"Nedostajao," prekinu me. "Ja sam ti nedostajao. Sada je to završeno jer sam tu, zar ne?"
"Draco, šta-" udarila sam ruke njegove od mene i požurila da odem i sjednem na njegov krevet. "Nećeš mi prilaziti dok mi ne kažeš šta se dešava."
"Ne mogu ti reći," rekao je, ignorisajući moje upute i sjeo pored mene. Odjednom njegovo lice se zgužvalo. Više sam nego uplašena. "Ne mogu," ponavlja. "Ako ti kažem, mrzićeš me, ne mogu, ne mogu-"
"Shh." Uzela sam ga u naručje i mazila ga po kosi, pitajući se šta može toliko da bude loše. Ovo je dio Draca Malfoya kojeg nikada nisam vidjela, i plaši me više nego išta što se desilo noćas.
Mnoge minute su prošle. "Nisam ti odgovorio ni na jedno pismo," reče.
"Da, primjetila sam."
"Ove godine, bio sam... zauzet... Ne zauzet sa školskim obavezama. Ja- ja sam popravljao ormar za nestajanje."
"Ormar za nestajanje?"
"To je... kao transportni sistem. Nema mnogo ljudi koji znaju za njega."
"Okej," rekla sam, pokušavajući da shvatim kako to može biti strašno. Draco ustade, odjednom, i ode ka prozoru. Pratila sam ga. Sada stojimo u ranim jutarnjim satima, i minute koje sam provela ovdje, shvatila sam da delić sunca počinje da izlazi iza horizonta dalekog zemljišta. Zemljište očigledno ne pripada Malfoyevima, jer je prekriveno dugačkom travom i divljim cvjetovima, oko upražnjenog polja.
Ali Draco ne gleda u pogled. "Svaki dan sam se igrao tamo kao mali." reče dok se ja divim. "Dok su moji roditelji bili unutra pričali o biznisu, otišao bih tamo na kraju sam. Idalje idem tamo, da pobjegnem od svega. To je kao drugačiji svijet. Privatan je, a tako slobodan. Nekada, zaželim da je i svijet tako slobodan." Njegove oči su na mojima, nevjerovatne, ali njegov glas je nežan, tužan. " Desni dio kuće gleda ka bašti, a lijevi dio gleda ka šumi. Znaš kako možeš razmišljati o stvarima, bez da shvatiš da razmišljaš o njima? Ja biram lijevo, ali nikada nisam razmišljao. Samo sam shvatio koliko bih volio da budem slobodan." Mogu da čujem talase u Dracovom glasu; mogu da vidim dijete u njegovim slomljenim očima. Njegova ruka dotakla je moj obraz, ali ne izgleda kao da je shvatio to.
Potrudila sam se da mu maknem ruku sa sebe. "Nemoj," rekoh tiho, izbjegavajući njegove oči. "Draco, moraš mi reći šta se dešava. Šta se desilo noćas?"
Draco gleda samo u pod. "Mislim da ne mogu."
Koliko god polako sam mogla, rekla sam, "Reci mi o tom ormaru za nestajanje."
Uzdahnuo je, polako. "Ima jedan u Sobi za potrebe, pronašao sam ga prošle godine."
"Okej," rekoh strpljivo. "To je kao za transportacijonski sistem, je li?"
Polako je klimnuo glavom. "Staviš nešto u jedan, i stvori se u drugi. Radi tako i sa ljudima, takodje. Možeš da stvoriš u Hogwarts bilo koga od ljudi tako što to koristiš. Čak i ljude kojima je zabranjeno u Hogwartsu." Gledao je u pod, njegovo lice skamenjeno, i izbjegava moje oči po svaku mjeru. "Belly, koristio sam nestajuću kabinu da bi transportovao Smrtonoše u Hogwarts."
Moje srce počelo je da lupa u grlu. "Šta?" Gledao me je očajno, njegove oči na mojima, ali ne mogu- " Ti si bio taj koji je - Zašto?"
"Da bih- da-"
"Zašto, Draco?"
"Da bih ubio Dumbledora."
Zaledila sam se. To je razlog zašto je izgledao uplašeno na tornju, to je razlog zašto su mi svi govorili da idem kući, zbog ovoga trebala bih biti više uplašena nego što ustvari jesam. "Ti-" rekla sam bez vazduha. Ne mogu čak ni da ga pogledam. "Ti si pustio Smrtonoše u Hogwarts da bi ubili Dumbledora?"
Draco je tih dugo vrijeme, i to me je natjeralo da ga pogledam. Tada reče, tiho; "Ne, Belly, ja sam morao da ga ubijem." Spotaknem se nazad i Draco mi zategnu jaknu. "Nisam ga ubio, Belly, Snape je, ja-"
"Dumbledore je mrtav?" rekoh nježno. On mi ne odgovori. "Ne bi to mogao uraditi, je li tako? Ne bi ga ubio, Draco reci mi da ne bi-" Opet, Draco ne odgovori. Gledao me je tužno i milion osjećanja i ideja mi je prošlo kroz glavu. Odmakla sam se unazad. "Ali zašto baš ti?"
"Molim te nemoj me mrzjeti."
Gledala sam ga. "Zašto ti, Draco?"
"Za-Zato jer sam ja Smrtonoša."
U tom momentu, sve me je udarilo. Pomjerila sam se dalje od njega, suze već pune moje oči. "Oni su bili upravu," šaputala sam. "Moji prijatelji - svi - svi su bili upravu, svi oni. Opasan si. Opasno je biti sa tobom, biti ovdje - "Zaustavila sam se u mjestu i pogledala svuda oko sobe. Tresla sam se već sada, i Draco je već prišao bliže meni, osjetila sam kao da se zidovi smanjuju u tom trenutku.
"Belly, molim te-"
"Kako da odem?"
"Ja ću te odvesti kući Belly, molim te slušaj-"
"Neću!" Sada sam se već odmakla do ćoška, koliko god dalje sam mogla od njega. "Ne želim - tebe - da me diraš. Ne pripadam ovdje, sa tobom, ne mogu da budem ovdje- "
Suze su već odsijavale Dracove oči. "Nemoj me ostavljati-"
"Uopšte nikada nisam trebala da budem sa tobom!" vikala sam, dok mi je glas pucao. Ovo je pogrešno, sve ovo je pogrešno. Smrtonošta - to su ljudi koji su mi ubili oca - "Ne sada, nikada, Draco - ja - ja nikada nisam trebala da te volim!"
Zaledio se u mjestu. Odgurnula sam bol koji mi je stajao u srcu kada sam se sjetila da ustvari nikada nisam rekla Dracu da ga volim. "Ti to ne misliš," rekao je Draco, njegovo lice skroz blijedo. "Belly, reci mi da to ne misliš tako-"
"Zato mi nisi pisao nazad, pretpostavljam?" rekoh ljutito. Svoje oči sam ustreljivala na krevet, na vrata, svugdje po sobi samo ne na njega. "Previše si bio zauzet jer si bio Smrtonoša?"
"Ne," Draco me prekide, njegov ton glasa je zvučao uvredjeno. "Nisam htio da te uvedem u opasnost! Znao sam da je opasno da budeš sa mnom-"
"Kako otmeno-"
"Mislio sam da bi bilo lakše kada bi me mrzjela. Htio sam to da pokušam još od Septembra, ali tada u vozu kada sam te vidio, nisam mogao da se oduprem sebi da te ignorišem. Kada- kada je tvoj otac umro i kada si otišla, bilo je lakše-"
"To je odlično," rekla sam. Osjećala sam se slomljeno. "Tebi je baš to i prijalo zar ne? To što je moj otac umro?"
"Belly, ne," Draco se približi da me uhvati za ruku ali samo sam ga odgurnula. "Belly, to nije ono što ti misliš, molim te-"
Ne mogu ovo da podnesem. Okrenula sam se ledjima put njega da ga ne gledam. Ne želim da ga pogledam. "Moram ići," rekoh. "Mislim da je tako najbolje za oboje."
