Sledećeg dana, probudila sam se ranije i brzo obukla. Prije nego što sam pomislila dvaput, marširala sam prema svojoj sovi, hvatajući pismo koje sam napisala sinoć.
Malfoy
Rekla sam ti ovo ranije, ali sada to i mislim.
Stvarno moraš da se držiš dalje od mene.
Molim te, mrzi me opet. Bolje je tako
Nisam htjela gnjaviti ga mojim imenom, preklopila sam pismo, i dala ga školskim sovama. Dok sam gledala ga kako leti jutarnjim vazduhom, cijepala sam se. Da li želim da me se kloni? Da. Da li sam željela da me opet poljubi? Takodje da.
Tada, nešto se vuklo iza mene. Okrenuh se, osjećajući krivicu. Hermiona stoji baš pored vrata, izgledajući potpuno neiznenadjeno što me je ovdje našla. Nisam imala priliku da pričam sa njom od poljubca, ali sam sigurna da je čula o poljubcu. Svi su čuli.
Privukla sam se bliže njoj. " Jesi li ljuta?"
Hermiona priča sa nevericom. " Da li sam- naravno, da sam ljuta, Isobel. Ne znam na šta si mislila."
Okrenula sam se razočarano. Ne znam kakvoj reakciji sam se nadala da će biti, ali sigurna sam da ovo nisam očekivala. " Nisam sigurna u sebe." promrmljah, ali to je skoro bilo laž.
"Mislim, to je Draco Malfoy," nastavila je, ali njen ton nije ljut; više je zbunjen. " Mislila sam da ga mrziš, svi smo-"
" Jesam-" rekoh jadno. " On je.. ne znam, drugačiji."
Zjapi u mene, nepovjerljivo. " Drugačiji? Zar nije to osoba koja nas muči od prvog razreda?"
Protresoh glavom. " Ne razumiješ." rekoh tiho. " Kada sam sa njim, on je- ima dosta više stvari o njemu. Mislim da ni ja ne razumijem."
Hermiona podiže obrvu, uzburkano očigledno. " Ali to je Malfoy, zaboga."
"Znam." protresoh glavu, gledajući mrzovoljno kroz prozor. " Iovako nije bitno, poslala sam mu pismo." zasmijah se opušteno, znajući da sam glupa ispala. " Neće se desiti opet."
" To je i najbolje." rekla je džentlmenski. Protrese glavom. " Isobel, možda sada razmišljaš o svemu ovome, ali moraš da razmisliš normalno na sekundu. Ako budeš sa Malfoyem... sve će se promjeniti. Razmisli o nama. Postoji samo par osoba koje Harry više mrzi od Malfoya-"
" Okej." rekoh ljutito. " Izvini, uredu? Nije kao da sam imala listu svih ljudi koje Harry mrzi pa izabrala onog kojeg ću-" zaustavih se. " Poljubiti, izvini. Nisam ovako ovo isplanirala."
Hermiona gleda sumnjivo. " Da li mu vjeruješ?"
Sova je otišla odavno, i razmišljam da li je Draco pročitao pismo. " Da, vjerujem mu."
Hermiona se zaustavi, zadugo. " Ron misli, ali samo misli, da on pokušava da dodje preko tebe o informacijama o DA."
Moja vilica se spusti, i okrenuh se prema njoj, bijesno. " Ti misliš da me iskorišćava? Misliš da bih mu rekla za Dumbledorevu armiju?"
"Ne, Isobel, ja-"
" Samo ću ti reći da nije ni riječ rekao o DA, ni riječ. I ako misliš-"
"Isobel", Hermiona prekide. " Smiri se, vjerujem ti. Uzdahnu i polako stavi njeno rame na moje. " Ne razumijem kako ti se svidja, i vjerovatno nikada i neću. Ali znam da je bolje - i za tebe- ako pokušaš da ga zaboraviš"
