U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚

17.

Otvorila sam ih. Ispred mene stajao je decko sa picom u rukama, meni okrenut ledjima. Kada je cuo da su se vrata otvorila, okrenuo se i tada sam ugledala....MILANA?! Zavrtelo mi se u glavi na trenutak.

*Milan POV*

Zavrtelo joj se u glavi kada me je videla. Krenula je da pada. Pokusao sam da je uhvatim, ali kada je videla da joj se priblizavam, odmakla se. Nije mi dozvolila da je uhvatim. To me je i te kako zabolelo. U tom trenutku se pojavila mala Klara, koja je kao sto sam vec rekao, pljunuta ja. 

- mama, da li je stigla pica? - ugledala je mene sa picom u rukama. Dosla je do mene i pruzila ruke  po picu. Cucnuo sam naspram nje i prozio joj picu.

- izvoli malena.

- hvala ciko.

- kako se zoves? - pitao sam i ako sam znao odgovor.

- Klara, a ti?

- Milan. Drago mi.....

- Klara, idi u kuhinju, uskoro dolazim.

Mala Klara je otisla u kuhinju, a u ocima moje malene sam video razocaranje. Pokuasala je da zatvori vrata, ali sam podmetnuo nogu i sprecio je da to uradi.

*Emilija POV*

Pokusala sam da zatvorim vrata, podmetnuo je nogu i sprecio me da to uradim. Pusticu ga unutra, koliko god bila ljuta na njega, treba mi objasnjenje. Jebeno ga volim. Ostavila sam vrata otvorena, okrenula se i otisla u dnevni boravak. Sigurna sam da nije zaboravio kucu, snacice se. Sela sam u fotelju u dnevnom boravku i cekala da dodje. Sigurna sam da je shvatio da je Klara njegova cerka. Sem usana koje ima na mene, ostalo je sve od njega uzela. Posebno karakter. Dosao je u dnevni boravak i seo na fotelju naspram mene. Par minuta smo se gledali u oci. Iz njegovog pogleda se mogla jasno videti tuga, a ja, ja sam bila hladna kao led. Nijedna emocija nije izasla. Sve do ovog trenutka nisam ni znala da mogu biti toliko hlada. Moram da priznam sada mi je potreban samo njegov zagrljaj, ali necu dozvoliti sebi da budem toliko slaba. Ipak on mene ne voli. Iz misli me vadi njegova recenica:

- zao mi je. Nisi zasluzila to. Da li ces da mi oprostis ne znam, ali znaj jedno, Volim te. Nikada nisam ni prestao da te volim. Ako mi das sansu da ti objasnim....

- sta da mi objasnis?! Ako si me dodjavola voleo zasto si otisao?! Znas li kroz sta sam sve prolazila?! Sakog dana sam morala da idem na te jebene terapije! Plakala bih posle svake vezbe, posle svake terapije, jer nisam mogla da stane na svoje noge! Trebao mi je tvoj zagrljaj, a ti si samo tako otisao! Htela sam da se ubijem pobogu! Da nije bilo Klare sada bih bila mrtva!

I to je to, pukla sam. Nisam ni primetila kada sam krenula da placem, sve dok do mene nije dosla mala Klara i obrisala mi suze.

- mama, zasto places?

- pricala sam sa cikom o nekom tuznom filmu. Idi u kuhinju mila ubrzo dalazim.

- u redu, mama. Nemoj vise da places, ipak, to je samo film.

Rekla je i otisla u kuhinju. Milan je sve vreme drzao spusten pogled. Vise nije smeo da me pogleda u oci. Znao je da sam u pravu.