U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚

18.

*Milan POV*

Znao sam da je u pravu, ali samo  kada bi me poslusala. Objasnio bih joj. 

- mogu li bar da ti objasnim, molim te? Nemoj da se ljutis na njih molim te.

- na koga da se ne ljutim?

- na tvoje roditelje. Sve sto ti budem rekao, oni mogu potvrditi. Naravno ako mi dozvolis da ti objasnim.

- kakve veze imaju moji roditelji sa bilo cim?

- dozvoli mi da ti objasnim, molim te.

- imas dva minuta!

- kada sam se spremao da odem rekao sam tvojim roditeljima da ti kazu da te ne volim, jer da sam ti rekao pravu istinu krenula bi za mnom, a u tom trenutku tvoj prioritet je bio da prohodas. Prava istina je zapravo da sam otisao da bih te zastitio. Sve ono sto se desilo sa kriminalcima, udarcem koli sve je bilo stvarno....

- cekaj malo moja nesreca je bila namestena?!

- ovaj....da. Namestio je moj davni neprijatelj. Kada sam saznao da sam ja kriv, morao sam da odem. Nisam mogao da ostanem i dovedem tebe i tvoje roditelje u opasnost. Sada je sve sredjeno. Nema vise neprijatelja, nema kriminala, nema nicega sam moje iskrene ljubavi prema tebi. Kunem ti se, nikada nisam prestao da te volim. 

Bila je zbunjena, ali kao da sam na trenutak video ljubav u njenim ocima kada me je pogledala tim okeanskim ocima.

- da si znao da sam trudna, da li bi ostao?

- naravno, nikada ne bih napusti ni tebe ni nasu Klaru. Kajem se sto sam uopste odlazio od tebe. Zapravo kada sam otisao, shvatio sam koliko te zapravo volim. Nedostajala si mi svakog dana, sve vise i vise. Nedostajao mi je tvoj miris, tvoj glas, tvoj poljubac za laku noc i dobro jutro. Tvoje volim te u proslosti u sadasnjosti u budocnosti.

Video sam tugu, srecu, radost, ljubav, strah, sve sto se moze videti. Onda, samo je potrcala. Mislio sam da ce otici od mene, da ce pobeci, da se nikada nece vratiti. Moja malena mi je uskocila u zagrljaj. Cvrsto me je drzala sve dok mala Klara nije uzviknula.

- mama zasto grlis ovog ciku? Da li je on tuzan i voli da se grli kako vise ne bi bio tuzan?

- da pile on je veoma tuzan i da bi bio srecan mora dobiti zagrljaj.

- onda hocu i ja da ga zagrlim.

Rekla je srecno i pohitala mi u zagrljaj. Uhvatio sam je i podigao. Grlila me je dugo i iznenadila me jednom recenicom.

- znas ti veoma licis na mog tatu. Mama stalno prica o njemu i kako mi ga je opisivala skroz me podsecas na njega.

Bio sam zbunjen. Nisam znao sta da kazem. Gledao sam cas u nju cas u Emiliju i samo cutao.

- duso nemoj da se iznenadis kada budem ovo rekla, ali on jeste tvoj tata.

- jupiii. Onda ce mi stalno donositi picu, kao veceras, zar ne tata?

- hocu lepotice, a sad hocemo li jesti onu picu?

-daaa!

Klara je otisla u kuhinju, a mi smo jos malo ostali u dnevnom boravku. Emilija je srecna uletela u moj zagrljaj.

- volim te ljubavi.

- i ja tebe malena...