U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚

9.

Vratila sam se kuci zajedno sa Milancetom naravno. Moja mama kada nas je videla zajedno bila je iznenadjena i presrecna. Dala nam je nesto toplo i suvo da obucemo. Kada smo se presvukli, Milance me je uzeo u narucje i poneo u sobu. Moja majka se samo nasmesila, jer je znala sta ce se dogoditi.
- jesi li sigurna?
U znak odobravanja strasno sam ga poljubila.
To vece je bilo nesto najlepse sto mi se ikada dogodilo.

Budim se ujutru, kao i u detinjstvu u Milancetovom zagrljaju. Cvrsto me grli kao da se plasi da necu biti pored njega kada se probudi. Iz misli me vraca njegov sanjiv glas:
- dobro jutro, malena.
‐ dobro jutro. Od kada ti mene zoves malena.
- eto od sada. A koji je tvoj nadimak za mene?
- ljubav mog zivota. Boze, koliko te ja volim.
- volim i ja tebe, malena.
Poljubio mi je tako socno, da sam zelela jos, jos, jos i jos.
- zelim da mi od sada ovako pocinje svako jutro.
- obecavam da hoce.
Prebacio me je preko sebe i krenuo da me ljubi gladno. Izgleda de ce nam ovaj dan poceti isto kao sto nam se predhodni zavrsio.

Sedimo zajedno sa mojim roditeljima za kuhinjskim stolom i doruckujemo. Posto nas sinoc nisu udavili sa pitanjima, odlucili su da to sada urade. Morali smo od pocetka do kraja, bez preskakanja i najmanjeg detalja, da im ispricamo. Posle dorucka smo posetili i njegove roditelje. I oni su se takodje veoma obradovali. Naravno i oni su nas bombardovali pitanjima kako smo se pomirili, kada, sta se desilo?

Sada sam u setnji sa, Milancetom. Po prvi put se setamo slobodno, drzeci se za ruke. Ne bih ni za sta na svetu menjala ovakav zivot. Milanceta previse volim da bih ga se tako lako odrekla. Mislim da sam donela ispravnu odluku, ali i da nisam opet je ne bih menjala. Jedino sto je sada bitno je da on voli mene, kao i ja njega...