U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚

5.

Opet me nije poslusao da ode do kuce i malo uci, ali nisam previse ljuta na njega jer je sutra subota i ne ide se u skolu. Milance i ja zajedno radimo domaci i pricamo o raznoraznim temama. Sada je negde oko pet popodne. Ucicemo jos malo, a kasnije cemo malo izaci u setnju.

Milance i ja smo u setnji. Pricamo o simpatijama. Priznala sam sebi da mi se on svidja, ali ne mogu priznati i njemu. Pitao me ko mi je simpatija ja sam mu rekla da mu necu reci i ubrzala hodanje. Zbog toga sam se toliko zacrvenela da je to cak i on video. Mislim da je shvatio da sam u njega, ali mi nista nije rekao. Samo se nasmejao, sto je meni bilo preslatko.

Vracamo se kuci. Vecera je postavljena na stolu. Otisli smo u kupatilo i oprali ruke. Seli smo za sto i vecerali.

Trenutno lezim pored Milanceta i pevam mu. Oduvek sam lepo pevala. Mnoge pesme znam lepo da pevam, ali najbolje nasu pesmu "Idemo Andjele". Da, imamo nasu pesmu. On je vrlo brzo zaspao. Ja sam gledala u njega i sa njim u mislima zaspala.

Budim se. Milance spava pored mene sa jednom rukom prebacenom preko mog struka. Gledala sam ga kako spava dobrih sat vremena, koji su meni prosli kao petnaest minuta. Jos uvek ga gledam. Polako otvara oci. Nista ne progovara. Gleda nekako cudno u mene. Primetila sam to i pre. Toliko smo blizu jedno drugom da osecam njegov dah na svom licu. On me jos priblizava sebi. Kao i prosli put  nesto ga spreci i stane. Boli me to, zelim da ga poljubim, ali ne mogu. Sta ako on mene ne voli?

Doruckovali smo svi zajedno. Milance i ja nismo pricali o onome jutros. On je otisao kuci. Sutra idemo da igramo kosarku sa ostalima. Bice kod mene oko 9 sati.

Pola 9 je ujutru. Spremam se, uskoro ce Milance doci po mene.

Dok smo isli ka kosarkaskom igralistu smo samo cutali. Bila je to ona neprijatna tisina. Izgleda da je jos uvek u pitanju ono jutro. Kada smo stigli na teren kosa nije bilo. Skinuli su ga ljudi koji su ga tamo i postavili. Navodno su to uradili jer im smetamo uvece. Pa mi necemo da igramo po najvecem vrelcu, nego uvece kad malo zahladni. Mislim sta treba svi tamo na terenu da popadamo u nesvest zbog vrucine.

Vec deset dana nisam videla Milanceta. Kao da me izbegava.

5 godina kasnije

Vreme je odmicalo i odmicalo i evo gde sam sada. Od mog najboljeg druga nisam cula ni glasa od onog dana kada su nam skinuli kos.....