Epilog

121 5 0
                                    

*Pisac POV*

- mama, gde je Aleksandar? Ne mogu da ga nadjem.

- duso, pogledaj da nije sa tatom napolju. 

- u redu, mama.

- Klara, kada ih budes nasla reci Milanu da dodje kod mene.

Klara, devojcica od sedam godina, krenula je u potragu za tatom i bratem, decakom od dve i po godine. Obisla je celu kucu uzduz i popreko i konacno ih nasla u basti njihovog ogromnog dvorista. Pozvala ih je u kucu. Ona i njen brat Aleksandar su otisli da se igraju, a Milan se zaputio kod Emilije. Kada je usao kod nje video je svoju zenu kako odmara na njihovom krevetu sa ogromnim stomakom. Emilija je bila u osmom mesecu. Nosila je jos jednog decaka. Milan je legao do nje i zagrlio je. Oboje su razmisljali o svojoj porodici. Koliko su zapravo srecni jedno pored drugog. 

Emilija se pokazala kao divna zena i majka. Uprkos toliko prepreka i svega sto joj je donosilo bol i tugu, a to bas i nisu male stvari, ona je ostala pored Milana. Pruzila mu je porodicu, ljubav i srecu. Kao sto je i sam rekao naucila ga je da voli. Kada bi dobila priliku da se vrati nazad ni jednu svoju odluku ne bi promenila.

Milan je Emiliji nanosio mnogo bola, ali uspeli su da stvore svoj put da srece. Divi joj se jer je od onako male devojcice postala dobra i jaka zena, sjajna supruga i najbitnije najdivnija majka njihovoj deci. On se promenio. Od surovog i hladnog idiota, kakav je bio pre nego sto je upoznao Emiliju, postao je pravi dzentlmen, dobar covek, divan muzi i sjajan otac. 

Presli su toliko prepreka, isplakali toliko suza, naneli toliko bola, a opet evo ih. Srecni su zdravi i uzivaju u vremenu koje provode sa svojom decom.

Najbitnije je da su se voleli u proslosti, vole se sada, volece se u budocnosti!

                                                                                                     KRAJ


_________________________________


Dragi moji. Dosli smo da kraja ove price. Ovo je prva prica koju sam zavrsila do kraja. Pisana je po istinitoj prici, mojoj prici. Naravno, izostavljeni su neki detalji i ja nisam dozivela srecan kraj, bar ne jos uvek, ali vi ste zasluzili srecan kraj. 

Hvala vam na svoj podrsci koju sam dobijala i najvaznije od Nove godine se druzimo u novoj prici koja ce dosta biti drugacija od ove, ali to je sve sto cu vam otkriti.

Hvala vam jos jednom na svemu, volim vass.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Vasa Autorka!

U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚Donde viven las historias. Descúbrelo ahora