U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚

6.

Imam trinaest godina. Zrelija sam, dublje i drugacije razmisljam o mnogim stavrima, ali jedno je ostalo isto. Jos uvek sam zaljubljena u svog najboljeg druga. Boli me i sama pomisao na njega. Zato i ne volim da se secam nasih uspomena. Jos ga nisam srela od onog dana, kao da je u zemlju propao.
- Emilija, jesi li dobro? - pitala me najbolja drugarica, Sara. Nakon sto sam izgubila Milana, krenula sam vise da se druzim sa drugarima iz svog odeljenja.
- da, da dobro sam. Ne brini, samo sam se nesto zamislila, nego o cemu ste pricale?
Trenutno sam sa Sarom, Magdalenom i Ivom u parku. Magdalena i Iva su mi takodje drugarice iz razreda.
- pricale smo o simpatijama, imas li ti koga? - pitala me Sara.
- ne, nisam ni za koga zainteresovana.
Niko od mojih drugara ne zna za Milanceta. Nikada se nisam setila da pitam mamu sta je sa Milancetom, ali kao da ne zelim da saznam gde je on, kako je, zasto ga vise nisam videla od onog dana. Plasim se sta cu saznati.
- hej, moram da idem. Zaboravila sam nesto da obavim. - rekla sam drugaricama, pozdravila se i pohitala kuci. Odlucila sam, potrazicu ga. Makar to znacilo da ce mi se sve rane otvoriti uzalud.

- mamaa!
- u kuhinji samm!
- moram nesto da te pitam. Sta se desilo sa Milancetom?
- ne smes nikome ovo reci, jel' to okej?
- da, mama, samo mi reci - bila sam nestrpljiva. Mnogo.
- rekla mi je njegova majka, da od onog dana kada su vam skinuli kos, nije vise ni sa kim pricao od drugara. Prebacio se na onlajn nastavu, zatvorio u sebe. Retko kada prica i sa porodicom. Objasnio je majci da se mora udaljiti od neke osobe, a ona cesto primecuje da gleda u neku fotografiju neke male devojcice.
Brzo sam ustala sa stolice i potrcala u svoju sobu. Majka me je dozivala, ali nisam obracala paznju. Zalupila sam vratima i zakljucala ih. Skliznula sam niz njih i pocela da placem. Toliko sam glasno jecala da je cela soba odzvanjala. Ne mogu da verujem da je sve te godine bio tu, a nije ni jednom pozeleo da me vidi. A ja, glupaca, sam ga volela.

Od tog dana sam se povukla u sebe. Nisam nigde izlazila, nisam se javljala na telefon. Dolazile su mi drugarice, samo bih zakljucala vrata i ne pustala ni koga. Prebacila sam se na onlaj nastavu. Iz kuce sam jedino izlazi kada treba da kupim nesto baki.

5 godina kasnije

Tako su godine opet prosle. Bile su to duge pet godine. Sve se promenilo osim dve stvari. Ostala sam usamljena i povucena svojom krivicom, jer sam kopala po starim ranama. Ali srce ne bira u koga ce se zaljubiti, niti ga mozes naterati da se odljubi. Jos uvek ga volim....