3.

148 8 2
                                    

Iz dana u dan sam lagala Milanceta da nisam kuci, da moram da pomazem mami i jos beskraj lazi. Meni je bilo sve losije, u bolnici nije imalo mesta, a bilo kakav put ne bih izdrzala.

Mama je sedela pored mene i menjala obloge kada se zaculo zvono na vratima, a ubrzo i kucanje na vratima moje sobe.

- slobodno- rekla sam jedva cujno. Moja mama malo glasnije da bi je osoba iz vrata cula. Kada su se vrata otvorila videla sam svog najboljeg druga. Pogledala sam ga u oci i videla veliku zabrinutost. Mama je rekla da ce nas ostaviti nasamo, ja sam je prostrelila pogledom jer sam znala da mu je ona rekla. Nakon sto je izasla. Milance je odmah dosao do mene i uzeo mi ruku.

- zasto mi nisi rekla?
- nisam htela da brines.
- pobogu, Emilija, ja sam ti najbolji drug. Meni treba sve da kazes. Jos si me i lagala da pomazes nesto majci ili da nisi kuci. Svasta sam pomisljao. Mislio sam da ti nisam dobro drustvo i da ne zelis vise da se druzis sa mnom. Tek kada sam cuo o cemu se zapravo radi, tek tada sam bio uplasen. Mnogo si me uplasila.
- zao mi je. Zaista mi to nije bila namera. Samo nisam htela da brines i da mislis da imas neku obavezu prema meni, jer ipak si sesti razred, treba da ucis imas i svojih obaveza jos ti i ja falim na grbaci.
- o tom tvom poverenju prema meni i pametovanju cemo pricati kada ozdravis - pokusao je donekle izvuci na salu, ali sam ja to pokvarila.
- ako ozdravim - videla sam bol u njegovim ocim, ali tu ogromnu bol je prekrila nada.
- izvuci ces se, moras. Sa kim cu ja pobedjivati ako ti se nesto desi. Ne smes da me napustis - dok je to pricao sve vise mi se priblizavao. U jednom trenutku je zastao. Mislim da je hteo da me poljubi, ali nesto ga sprecava. Mozda su to godine izmedju nas mozda nesto drugo, ali sta god da je vidim da mu smeta. Opet je krenuo ka meni da me zagrli, ali sam ja postavila ruke na njegove grudi i polako ga odgurivala od sebe. Namrstio se.

- nemoj me grliti, mogu da te zarazim - rekla sam to oprezno gledajuci kakvu ce reakciju ispoljiti. Nije nista rekao samo je sklonio moje ruke i cvrsto me zagrlio. Tiho mi je rekao da se pomerim malo ka zidu. To sam i uradila. Polako je legao pored mene i privukao me u zagrljaj. Mislim da je to bio jedini trenutak od kada sam bolesna da sam brzo i lako zaspala.

U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚Where stories live. Discover now