U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚

4.

Budim se. Vidim da Milance nije tu i pomisljam da je sve bilo samo san. Misljenje mi se menja kada na vrata moje sobe ulazi moj najbolji drug sa posluzavnikom hrane.

- spavalice, vreme je za veceru.
- veceru? Koliko je sati?
- pola devet.
- pola devet!? Pa sta si ti radio celo ovo vreme?
- spavao sa tobom. Onda me je tvoja majka probudila slucajno kada je usla u sobu i sisao sam da ti donesem veceru. Nego pusti sta sam ja radio, kako si ti?
- mogu reci bolje, ali si dzabe donosio taj posluzavnik nemam apetita.
- nisam ga dzabe donosio. Do poslesnjeg zalogaja ces sve pojesti.
- ali.....
- nema ali, hajde.
Stavio mi je posluzavnik u krilo i krenuo da me hrani. Uzela sam prvi zalogaj:
- imam ruke, hvala Bogu, ne moras da me hranis.
- cuti i jedi.
Samo sam se nasmejala. Toliko sam se najela da nema gde vise da mi stane. Rekao mi je da ce veceras prespavati kod mene oko toga smo se malo posvadjali jer mislim da treba da ide kuci jer sutra ide u skolu. Nece ni u skolu da ide zbog mene. Ne izbacujem ga. Moze ovde i da se preseli ako zeli ali popustice u skoli samo zbog mene. Ja sam lezala na svom krevetu okrenuta ka zidu, a on je bio na drugoj strani sobe. Bili smo ljuti jedno na drugo, jer smo oboje tvrdoglavi. Odjednom sam osetila pomeranje kreveta. Nisam se okretala, jer sam znala da je to on. Prebacio je svoju ruku oko mog struka i pribio me uz sebe. Okrenula sam se ka njemu i zagrlila ga. Prislonio je svoje celo na moje i gledao me u oci, kao i ja njega. Moja jedna ruka je bila u njegovoj plavoj kosi, a njegova na mojim ledjim. Setala se gore dole, mazio me, ali nije dozvoljavao da se udaljim od njega. Brzo sam utonula u san.

Budim se u Milancetovom zagrljaju. Polako se izvlacim iz njegovog zagrljaja i oblacim bade mantil. Vise ne osecam ni temperaturu, ni bol u glavi, apsolutno nista. Znam da je na to pozitivno uticao i Milance, u to sam apsolutno sigurna. Silazim dole. Mama je u kuhinji, sprema dorucak koji predivno mirise. Tata sedi u fotelji pije kafu i cita novine. Oboje sam ih iznenadila rekavsi:
- dobro jutro, sta to predivno mirise.
- duso, zasto si ustala iz kreveta. Treba da odmaras.
- dobro sam, mama. Nego, sta to ima za dorucak?
- spremila sam palacinke. Idi gore probudi Milana pa da zajedno doruckujemo.
- u redu, mama.
Otisla sam gore i usla u svoju sobu. Milance je tako slatko spavao, bilo mi je zao da ga budim. Polako sam ga prodrmala i onako sanjiv je odmah iskocio iz kreveta kada je video da sam ustala.

- jesi li dobro? Zasto si van kreveta?
- polako, polako. Dobro sam i vise nego dobro. Hajde idemo dole na dorucak. Sisli smo dole i doruckovali. Nakon dorucka je dosao doktor da me pregleda. Bila sam zdrava kao i pre. Pitala sam doktora da li mogu izaci malo u setnju. Rekao je da mogu, ali kratko. Spremila sam se i izasla sa Milancetom u setnju. Otisli smo na jedan mali proplanak blizu moje kuce i gledali smo divan zalazak sunca...