8.

109 8 0
                                    

Par dana ne pricam ni sa kim. Tacnije od onog dana kada mi je poslao poruku. Roditelji su me pitali sta mi je, zasto ne pricam ni sa kim, samo sam im pokazala poruku. Shvatili su da mi treba prostora da sve ovo predjem. Tesko je, ali uspecu. Osim ako se jos nesto ne desi, jer zivot je nepredvidljiv.

Veceram sa roditeljima. Razmisljam da odem u setnju nakon vecere. Pocela sam tako uvece, nakon vecere da odlazim u setnju do obliznjeg parka. Tamo bih satima sedela na klupi. Tako sam i veceras uradila.

Setam vec duze vreme i konacno dolazim do parka. Sve klupe su popunjene sem jedne na kojoj sedi neki gospodin. Sela sam na tu klupu ne obracajuci paznju ko vec sedi na njoj. Gledam u zvezde koje igraju nebom.
- prelepo je, zar ne? - obratio mi se gospodin pored mene. Nisam ga pogledala, ali mi je glas bio veoma poznat. Toliko sam se zadubila u gledanje nocnog neba.
- jeste.
- kada se zagledas u nocno nebo, ne obracas bas paznju sa kim razgovaras.
Tada sam se okrenula ka njemu i imala sam sta da vidim. Moj najbolji drug sedi pored mene. Odmah sam ustala i krenula da odlazim, jer ne mogu opet da se razocaram. Ustao je za mnom i recenicom me naterao da stanem:
- nedostajes mi. Nedostajala si mi pre, nedostajes mi i sada. Volim te, Emilija.
Suze su vec krenule da mi padaju niz obraze. Pokusavala sam. Pokusavala sam da ga ignorisem, da ignorisem tu povezanost medju nama. Ipak da sudbina nije rekla da se sretnemo u prodavnici nakon deset godina, to se ne bi ni desilo. Ne mogu opet da pobegnem od problema, jer problem je jedino nasa odvojenost. Okrenula sam se prema njemu. Gledali smo se par trenutaka. Nisam ni shvatila da smo zapravo toliko blizu. Ne mogu da podnesem vise ni milimetar razdvojenosti od njega. Cvrsto sam ga zagrlila. Grlili smo se veoma dugo. Taj zagrljaj mi je ulio sigurnost i srecu. Pocela je da pada kisa, a mi smo jos uvek bili zagrljeni. Ni jedno od nas dvoje nije imalo snage da se pomeri.
- volim i ja tebe.
Kao da mu je to dalo snagu da se pomeri bar malo. Taj mali centimetar koliko se pomerio, ostvario je moj san. Dobila sam svoj prvi, pravi poljubac na kisi. Ljubio me je tako gladno, kao da je zeleo da vrati deset godina kroz taj jedan prvi poljubac...

U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚Where stories live. Discover now