U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚

1.

Budim se iz prelepog sna, sva onako ushicena sto cu opet videti svog vec sada najboljeg druga, Milana.

Silazim niz stepenice jos uvek pomalo pospana i sedam za sto.
- mama, gladna samm - rekla sam mami
- uskoro ce, duso, idi probudi tatu.
Otisla sam u njihovu sobu i krenula da skacem po krevetu - tata, tata, budi seee!
- ma ko me to budii - oborio me na krevet i krenuo da me golica. Toliko sam se smejala da su mi suze krenule.

Sedeli smo svi zajedno za stolom i doruckovali. Mama i tata su pili kafu, a ja moje omiljeno cokoladno mleko.
- mama, daj mi da probam kafu.
- Emilija ne mozes da pijes kafu. Imas tek osam godina, porasce ti rep.
- ali mamaaa!
- nema ali, a sad doruckuj rekao mi je Milan da ce doci za 20 - ak minuta. Idete da igrate kosarku.
Pozurila sam sa doruckom i otrcala u svoju sobu da se spremim, jer sam jos uvek bila u pidzami. Taman kada sam zavrsila sa spremanjem oglasilo se zvono na vratima. Strcala sam dole niz stepenice i brzo otvorila vrata. Skocila sam svom najboljem drugu u zagrljaj, a u pozadini se cula moja mama kako vice - Emilija, ne trci pasces! Pozdravi Milana.
- hocu, mama, caoo!
Milan i ja smo krenuli ka kosarkaskom igralistu. Na putu do tamo smo pricali o svemu i svacemu. Stigli smo na teren i tamo su nas cekali ostali drugari. Podelili smo se u grupe i krenuli da igramo. Bila sam najmladja na terenu. Milan je bio cetiri godine stariji od mene, a ostali po jednu , dve ili cak pet, sest. Znate kako obicno veliko drustvo zadirkuje manju decu, e pa ovo drustvance nije bilo takvo, posebno ne Milan. On je bio drag, druzeljubiv. Kad god bih se nasla u nevolji uvek bi mi pomogao. Istog dana sam se upoznala sa svima u toj nasoj grupici kada sam prvi put zakoracila na taj mali kosarkaski teren, koji se nalazi blizu moje kuce. Istog dana sam dobila najbolje drugare koje sam mogla pozeleti, ali od prvog trenutka se izdvajao samo jedan, Milan.