U Proslosti U Sadasnjosti U Buducnosti 🔚

2.

Vracam se kuci sa kosarke. Igrali smo basket i naravno Milanova i moja grupa je pobedila.

Stigla sam kuci i sela za sto jer je bio postavljen rucak.
- kako je bilo - pitala me mama
- odlicno, kao i uvek. Milanova i moja grupa je pobedilaa. Samo da si videla kako smo dobro igrali. Stalno sam se dodavala sa Milanom. On stvarno ima bas dobre pokretee.
- da se nisi ti malo zaljubila u njega, aaa! Hahahhah
- mamaaa, naravno da neee. On mi je samo najbolji drug.
- ma da kako da ne. Nego si pitala sta mi radi prijaa
- kakva sad prija pobogu.
- pa Milanova majka, hahahah.
- mamaaaaa!
Ustala sam od stola i otisla u sobu. Krenula sam da se smejem kao luda iz meni nepoznatog razloga. Moram da priznam on jeste stvarno lep. Onako visok sa njegovom plavom razbarusenom kosom i milim braon ocima... Ma sta je meni..... Sta ja to pricam? Skroz sam poludela.

Doslo je vreme vecere. Cujem mamin glas kako me doziva, ali ne mogu da ustanem iz kreveta. Mnogo me boli glava. Cujem vrata svoje sobe
- pobogu, dete, zasto si u krevetu?
- mama, mnogo me boli glava.
Mama seda pored mene na krevet i gleda da li imam temperaturu.
- Emilija, pa ti si vrela. Dzonee, dodji goree.
Pozvala je mog tatu koji se ubrzo nasao u mojoj sobi.
- sta se desava ovde?
- Emilija ima temperaturu. Molim te pozovi doktora.
- mama, nije nista strasno zasto da dolazi doktor.
- da li te mnogo boli glava?
- ne mnogo. Odspavacu pa ce mi ujutru biti bolje.
- u redu, duso. Laku noc.
Mama me poljubila u celo i izasli su. Pokusavala sam zaspati, ali mi nije islo. Osecala sam se sve gore i gore. Zaspala sam negde pred cik zore.

Budi me jaka bol u grudima.
- mama, mamaa!
- sta je bilo?
- boli me mnogo ovde - pokazala sam na pluca. Moja mama je brzo pozvala tatu. Nakon nekog vremena je dosao doktor koji me pregledao i rekao da imam upalu pluca. Ali da mesta u bolnici nema i da cu dobiti kucnu negu. Dok je on to sve pricao, neko je pokucao na vrata. Usla je medicinska sestra koja ce ostati tu sve dok ne ozdravim, ako ozdravim. Doktor je otisao i odmah sam se setila Milanceta, to je njegov nadimak koji sam mu ja dala. Rekla sam mami da ga pozove i da mu kaze da danas ne dolazi po mene jer nisam kuci. Moja mama se iznenadila kada sam to rekla. Objasnila sam joj da ne zelim da Milance zna, jer bi se onda sigurno brinuo. Prolazilo je tako vreme, a meni je bilo sve losije.