Opaka istina

2.

-" Ljubavi"

Njen glas zrikav me trgne i vrati u realnost,realnost koja me pokosila ali se drzim i ako jako boli.

-"Moja supruga Nikolina Lovric"

Rijec " supruga" presijece svaki deo tijela, on je posle mene nastavio... Naravno da jeste i znala sam to, dok sam ja godinu dana plakala u svojoj sobi, smrsala i upropastila sebe! Opijala se i trovala nikotinom pitajuci se zasto! ZASTO SAM PROKLETA! STA SAM POGRESILA!

-" Drago mi je, Lejla Osmanovic"

Uzvratila sam pruzanje ruke sa osmijehom, dostojno porazena ali hrabra.

-"Prelep ste par"

-" Slazes li se Nina da se ljubav od njih osijeca u vazduhu i sve nas nekako grije"

gospodja Tomic opet kaze nesto sto Lazara posebno nasmije. Pogledam ga i isprepetam nase prste.

-" Zaista se vidi i osjeti ljubav "

Gospodja Lovric uzela je sve moje, drzi sve moje za ruku, pored svog imena ima prezime koje je meni obecano... Ali nije ona kriva, nije ona kriva sto sam ja voljela kukavicu.

-"Hvala, sve je to zbog moje snaznije polovine..."

Lazarov zaljubljeni pogled vadi me iz nistavila, vadi me iz onoga sto da me ne drzi za ruki ne bih mogla izaci.

-"I vi ste bozanstven par, bas idete jedno uz drugo"

GADE JESI LI ME SA NJOM PREVARIO!?

Pogledam ga u oci i progutam svaku svoju misao sa osmijehom dok izgovaram svaku rijec.

-"Vreme je da moja divna vjerenica pokloni ples svom vjereniku... Izvinite nas"

Njezno spoji nase dlanove i izvede me na podijum gde je vec veci broj ljudi plesalo uz neku ljubavnu glupost.

-"Drhtis ljubavi. Je li sve uredu?"

Pribio me uz sebe, malo mi fali da zaplacem da vristim i pocupam sebi kosu,polomim stikle i izbucam zubima crvenu haljinu... SAMO JER JE CRVENA JER JE ON VOLJEO TAKVE DA VIDI NA MENI. Sjecam se crteza ove kuce, bila je planirana za nas... Sad sve ima smila i ona ogromna terasa koju sam ja trazila. Kako sam mogla da zaboravim svojim ocima sam na papiru gledala kucu u kojoj se sada nalazim ali ne kao supruga vec kao gost.

-"Uhvatila me mala groznica..."

Blago se odmakne od mene i pipne moje celo, nemam temperaturu znam to,hladna sam kao led jer me je hladnoca sibala sa svih strana dok su me njegove crne oci razarale.

-" Odmah posle govora idemo kuci"

Ovo mi popravi raspolozenje na tren.

-" Ne ljubavi, ovo je tebi jako vazno i ostacemo koliko je god potrebno..."

Njegov topao dah zavrsi na moje uvo.

-"Nista,ali nista nije vaznije od tebe Lejla..."

Kako sam ja tako prokleta? JA SAM LEPTIR, JA VOLIM KAMEN, NE PRILAZIM CVIJECU I AKO OD NJEGA ZIVIM, ZNAM DA UVEK MOGU BITI BEZBEDNA NA TOM CEVTU... ali ja,ja volim KAMEN!!! Ne dise, ne prica, nema emocije, nema ljubav e to ja volim i to ce da me uniti ako vec nije.

-"Idem do toaleta pre nego govor pocne"

Klimnuo je glavom te dodjemo do stola gde uzmem svoju torbicu i sa smijeskom na licu izadjem iz kuce upitajuci prvog konobara gde je toalet. I ako se sada poprilicno secam gde bi toalet trebao biti. Zajedno sa vlasnikom kuce sam planirala...

Cim udjem napravim par koraka do ogledala gde gledam u svoj odraz, u opste nijesam onakva kakvom sam se ocekivala vidjeti u odrazu. Nisam toliko blijeda ali i dalje mi tijelo podrhtava i srce lupa. Zelim otici odavde, gusi me prostor, gusi me sve sto se nalazi u ovoj kuci na mjestu gde smo mi planirali zivot.

Glupo zensko!!!

Pokupim suze maramicom i popravim svoju sminku, sijacu! U inat njemu cu da sijam!
MOJE SRCE VOLO JOS U PROSLOSTI... NE KRIJEM.
NA NJEMU ISPISANO JE NJEGOVO IME.
ZATO GLEDAJ ME SADA KAKO SE LAZNO SMIJEM
GLEDAJ STA SI IZGUBIO I NIKAD NE SAZNAJ...
NE TRUDI SE DA SAZNAS KAKVA SAM IZNUTRA
POSLE TEBE! JER SPOLJA SIJAM TO JE VAZNO.

Veselo pridjem svom vjereniku hvatajuci ga pod ruku, samo kako bih mogla podici glavu ka govorniku i gledati ga smireno, gledati ga ravnodusno i hladno bas kako on gleda moje i Lazareve ruke spojene dok govori o uspjesima.