Opaka istina

18

" Mozes li izaci na 2 minuta, zelim da te vidim... Ispred sam"

Zagledala sam se u svoj telefon i ime na ekranu koje je zasvetljelo. Ni malo me ne veseli, ali ipak ogrnem se u spavacici i istrcim ispred zgrade gde me Lazar sa cvecem u rukama saceka.

-" Lazare..."

Nesigurni kazem jer nisam mu se javljala od kad sam napustila kucu... Njegove ruke se nadju oko mog struka dok njezno ostavlja poljubac na moje celo.

-" Nisam vjerovao da ce mi biti ovako tesko Lejla bez tebe... Puno mi nedostajes"

Odvojila sam se od njega veoma nesigurno, ja sam zaboravila na svog vjerenika u potpunosti.

-"Znam da resavas to pitanje o proslosti, ali voleo bih da sjutra zajedno veceramo, sjutra je nasa mjesecnica"

-" Zeljela bih to"

Prozborim preko usana, a njegove oci pogledaju u moju ruku... Razocarano pogleda u mene koja spustam pogled.

-" Skinula si ga..."

-" Jesam."

Nisam vec mi ga je Vuk uzeo...

-" Plasim se tvojih odluka Lejla."

Sta da mu kazem dodjavola? Sta? Da me je covek koji je vlasnik firme u kojoj radi ostavio pre 4 godine i da se pojavio odjednom. Da me zadovoljavao i vraski uzeo na stolu u sred te iste firme juce?

-" Ne vjerujes mi Lazare?"

Pitala sam spremna da se svadjam. Nekad je i napad odbrana.

-"Da mi kazes da je nebo crno u sred dana ja bih vjerovao Lejla, volim te i to ti je jasno. Sjutra u 20 posle tvog posla?"

Potvrdno klimnem glavom, dok on prilazi i kad pokusa dotaci moje usne ja se vjesto okrenem na stranu.

-" Vidimo se sjutra vece"

Tiho izustim te odjurim nazad u stan zajedno sa cvijecem. I dalje gledam u poruku koju sam dobila od Vuka u kojoj mi je jutros javio da ce morati otici hitno van drzave zbog poslovne ponude...
Treba vjerenik da mi fali, a ja kao da je stranac veceras jedva da ga u oci smijem pogledati. Zasto sam pristala na tu veceru.

(***)

-" Ti s luda!!"

Moja najbolja drugaruca vristi iza mene dok ja stavljam lancic na svoj vrat...

-"Nisam luda, samo on mi je vjerenik"

Blijedno gleda u mene kao da sam rekla nesto sto nije tacno.

-" Vjerenik kog ne volis Lejla, ne mozes na dve stolice. Mozda je najbolje da kazes Lazaru za Vuka"

-"Necu..."

-" Onda prekini sa Vukom prijateljice!"

Zaista sam uzasna osoba! Zelim Vuka,petljam sa Lazarom.

-" Ne mogu da mu posle 3 godine tek tako kazem sve... Nisam ni sigurna u sebe po pitanju Vuka."

Da zna istinu 1000% bi bila protiv Vuka. Vuk zasluzuje da propati, ali zasluzujem i ja da budem srecna sto svakako necu moci biti ako moj zivot nije pored njega.

-" Osjecam da ima nesto sto ne znam,ali dobro recices mi kad budes mogla."

-" Sve znas samo, treba mi vremena da dobro razmislim."

Vuka ne micem iz glave i ako je van drzave i ne uspjeva se javitk to mi dodatno stavra nervozu. Pozelim tako da vristim na njega sto se jebeno bar porukom nije javio kako mu je.

-" Svaka normalna bi izabrala Vuka Lovrica i to bez trunke premisljanja"

Moj telefon se oglasi, na ekranu iskoci ime Vuk. Te kao najveca munja uletim u poruku.

"DA NISI POMISLILA!"

zakljucam telefon i napravim se da nista nisam procitala.

-" Idem, pokusacu nekako da mu objadnim bar neke djelove."

I ako mi je srce kucalo i u petama od samo straha zbog poruke koje sam dobila, odlucila sam da iskuliram... Vuk je van zemlje...

Odakle dodjavola zna da planiram da izadjem?
Izadhenm i pogledam ima li ga gde medjutim vjerujem cvrsto da nije dosao sa poslovnog sastanka van zemlje samo da bi me sprecio da odem na veceru...

Usla sam u auto njegov miris je vladao u zraku. Na tren pomislim da umisljam, ali retrovizor mi pokaze njegov odraz. Jebem mu Vuk je iza mene!