Opaka istina

3.

Slisam muziku i odjednom mi iskace ova pjesma... TAKO IDE UZ PRICU O LEJLI I VUKU.
***

Sa picem izasla sam  na terasu sto dalje od guzve, sto dalje od njega i njegove hladnoce. Vuk kao da je shvatio da se gusim, kao da osjeca moju patnju od pogleda izadjice koja je mogla dici ruke od nas za samo jedan dan. Gledao je u mene i govorio kako je njegova ljepsa polovina zasluzna zbog svega sto je postao.  Zasto gledas u mene!?

-" Svidja li ti se pogled Lejla"

Na tren mi noge pokleknu od glasa koji zacujem iza sebe, cujem i korake kojim je prilazio i   stajao tacno pored mene. Zacutao je i smireno gledao u daljinu. Toliko ga poznajem, toliko znam da sada gledamo istu tacku. Jebeno smo bili dva tela jedna dusa on je sve upropastio i oterao me u samu rupu bez dna da vjecno tonem pitajuci se zasto! 

-"  Veoma..."

Blago se okrenem prema njenu i sa blistavim osmijehom koji veceras posebno isticem kazem.

-"Gospodine Lovricu imate divnu terasu"

Nije se usudio da me pogleda, moja unutrasnjost,moj crv u glavi vristi OKRENI SE OKRENI SE TI PROKLETA MUSKA PICKO! OKRENI SE TI STO OBRAZA NEMAS PA SI MI PRISAO POSLE SVEGA! OKRENI SE I POGLEDAJ ME! POGLEDAJ STA SI IZGUBIO!!

-" Mislio sam da smo odavno presli na 'ti'..."

Ironicno ciknem  i vratim pogled ispred sebe.

-" Ljudi koji se poznaju gospodine Lovricu  pretezno izbjegavaju formalnost. Vas sam tek veceras upoznala ne zelim biti nepristojna"

Krenem ka balkonskim vratima, a njegova ruka me povlaci i vrace ispred njega  stavljajuci me tacno sa druge strane terase pored vrata koja prikriva duga kafena zavijesa.

-"Mi smo se vec jednom upoznali Lejla..."

Njegov glas je hladan, njegov pogled je hladan, njegova ruka na mom laktu drzi kao kao da mu zivot od toga zavisi. Na terasi smo,onoj na koju sam jedva cekala da stanem i ispijem prvu jutarnju kafu. Ne seca se on nase maste... Njegov njezan dodir oko struka, poljubac za dobro jutro i ukus kafe koji kupi sa mojih usana.  Da sam samo jebeno mogla da predpostavim ko je vlasnik kuce, firme ne bih nikad dosla ovde.

-" Plasim se gospodine Lovricu da ja vas nikada nijesam upoznala..."

Njegova ruka pada pored njegovog tijela dok mi knegla u grlu zastaje, krenuo je nesto reci ali moje oci uoce Lazara koji se uputio ka nama pa iskoristim priliku.

-"Ne dopada mi se poznanstvo za vama, smatracemo da se nije dogodilo veceras"

Brzinski kazem te dodam

-"Ljubavi"

Trzne se na ove rijeci, trzaj se slobodno some bezosjecajni!
Medjutim brzo vrati svoj ljut izraz lica kad se Lazarova ruka nadje spojena sa mojom.

-" I Vi ste  tu"

Lazar se osmijehne dok otisne poljubac na moju ruku.

-" Gospodin mi je upravo pricao o prelepoj terasi koju je napravio za svoju suprugu...  Samo,  previse je mracno kad gledas sa nje uvece"

-"Zapalio bih sve okolo i ne bi bilo mracno za moju suprugu" 

Znam taj izraz lica, znam taj grub govor koji uputi kada mu nesto ne odgovara... Ocigledno je to sada Lazar koji njezno ljubi moje hladne ruke. Sta ocekuje? Da necu drzati vjerenika za ruku?

-" Lejla voli kada je sve oko nje svijetlo i veselo."

Skinuo je svoj sako i dzentlmenski me ogrnuo na sta varnica izleti iz Vukovih ociju kao strela. Zna Vuk koliko se plasim mraka, uzasno se plasim ali sam se u mrak i zaljubila. Pravu ljudsku  hodajucu  i tamu!

Uticem na sve momke koji me izgube da propadnu!

Kaze moj mozak i ako i ja i on jasno vidimo da je Vuk sve osim propao. Prokletnik sve je ljepsi i ljespi, mnogo vise uspjesni. Mozda je njegov otac imao pravo, ja sam ga kocila da ima pun potencijal.

-"Mi bi krenuli ranije, zbog nekih privatnih obaveza gospodine Lovricu."

-"Vidimo se sjutra"

Zasto prokleto mislim da je ovaj gad rekao ove rijeci samo meni. Dok lezerno odlazi u kucu sa rukom u dzepu od pantalona.  Kada ja i Lazar udjemo on  drzao svoju zenu za ruku i veselo pricao sa gostima koji su presrecni sto razgovaraju sa olosem. Volim ga i mrzim u isti tren!